Европљани нестају? "Све се дешава брзо"
Француско-британски новинар и истраживач Бен Џуда поручио је да се начин на који се живи у Европи мијења веома брзо, највише због имиграције и друштвених мрежа.
''Начин на који живимо у Европи се мијења веома брзо и дубоко, чак и брже него у САД, гдје тренутно живим. Прво, ту је имиграција, која дубоко мијења текстуру свакодневног живота, то важи у градовима, али и селима. САД су засноване на имиграцији, наравно, али то није ништа ново. Али, донедавно то није био случај са италијанским селом'', рекао је он.
У разговору о својој књизи прича о разним судбинама Европе, за француски лист Монд, на новинарску констатацију да је Европа одувијек примала мигранте, он је рекао да су у прошлости били ''другачији проценти''.
''У двије генерације, Британија, Француска и Њемачка постале су разнолике као САД. У Њемачкој данас 18 одсто становништва чине имигранти. То је веома дубока трансформација'', рекао је Џуда.
Он је оцијенио да Европљани подземље замишљају као конкретна мјеста у граду, а да су се она сада преселила у ћошкове интернета.
''На примјер, имате летонску тинејџерку која очајнички жели да финансира своје студије и открије да треба да се сексуално размеће на интернету како би то постигла. Или избјеглица из Сирије која жели да буде позната и покушава да уновчи лајкове у свијету порнографије. Данас је овај подземни свијет на сваком нашем телефону'', рекао је новинар.
Истакао је да у САД влада погрешна перцепција о Европи као о музеју у којем се ништа не дешава.
''Мислим да је то велика грешка. Сходно томе, политичка Европа мора да буде искрена према својим грађанима, да каже да пролазимо кроз дубоке промјене. Мора испричати још једну причу о Европи, не само ону из 20. вијека, која почиње духом Франца Фердинанда који лебди изнад Сарајева, а завршава се падом Берлинског зида'', рекао је Џуда.
Сматра да је Европа са утврђеним замковима, менхирима и римским црквама – Европа прошлости.
''Данашња је Европа Европске уније, трговинских споразума. Али за мене је Европа прије свега заједница судбина, окренута будућности. Сви људи у мојој књизи, чак и ако су дошли из Африке или Сирије, себе сматрају Европљанима, јер ту виде своју будућност. Важно је да Европљани више размишљају о будућности и да у том смислу граде политички идентитет'', закључио је Џуда.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
