Dојче Веле: Шта хоће БРИКС?

„Од руске инвазије на Украјину, БРИКС је добио нови замах“, каже Жонгјуан Зое Лију, експерткиња Савјета за спољне односе САД.

И заиста, све више земаља жели да се придружи Бразилу, Русији, Индији, Кини и Јужноафричкој Републици, чује се уочи самита који се од 22. до 24. августа одржава у Јоханесбургу, а то  изазива забринутост на Западу, наводи ДВ.

Иронија је да је семе БРИКС-а посијано управо у познатој инвестиционој банци са сједиштем у САД – „Голдман Сакс“.

Главни економиста, Британац Џејмс Онил је у извештају о страним улагањима 2001. први пут употребио акроним БРИК од почетних слова држава које су означене као економије веома убрзаног раста и које ће до 2050. доминирати свјетском економијом.

Творац акронима је један од економиста који је израдио извјештај, Рупа Пурушотаман.

У дотичним земљама је идеја наишла да добар пријем и 2006. је почела серија састанка која је довела до првог самита лидера БРИК-а у јуну 2009. у Јекатеринбургу.

Већ крајем децембра 2010. придружила им се и Јужноафричка Африка, додајући у акроним слово „С“ - БРИКС.

БРИКС није међународна организација, веć платформа за сараДВу и размјену и по томе је слична Г7 - групи најразвијенијих земаља.

На мети критика БРИКС-а је прије свега доминација САД и ЕУ у институцијама као што су Свјетска банка и Међународни монетарни фонд (ММФ), обе са седиштем у Вашингтону.

„Кренули су у веома велику мисију, а то је да диверзификују постојећи глобални финансијски систем који предводи Запад“, каже Зое Лију.

Објашњава да је глобална финансијска криза натерала те земље у развоју да почну да доводе у питање релевантност, поузданост и кредибилитет глобалног финансијског система предвођеног САД.

„Не може се порећи да глобални систем сада карактерише одређена неправедност. Нема једнакости између земаља југа у развоју и земаља развијеног севера“, каже Луанда Мпунгосе са Јужноафричког института за међународне послове.

И Антара Госал Синг из индијског труста мозгова „Обсервер Рисрч Фаундејшн“ сагласна је са оцјеном да су евидентни дубоки недостаци у тренутној међународној архитектури која не одражава данашњу политику, економију и демографију.

Ту неравнотежу добро илуструје поређење БРИКС-а и групе Г7 коју чине САД, Канада, Француска, Њемачка, Италија, Велика Британија и Јапан.

Док на Г7 отпада 10 одсто свјетске популације, у земљама БРИКС-а живи 41,5 одсто свих људи на свијету - 3, 21 милијарде.

Међутим, око 43 одсто светског БДП концентрисано је у земљама Г7, док на БРИКС отпада нешто више од четвртине свјетске економије.

Да би њихов глас био јачи, у БРИКС-у су до сада користили двоструку стратегију - с једне стране су лобирали за реформе Свјетске банке и ММФ-а, с друге оснивали сопствене институције као што је Нова развојна банка, која је покренута 2017. године и финансира развојне пројекте у државама - чланицама.

Луанда Мпунгосе указује да се Нова развојна банка веома разликује од осталих финансијских институција.

„ММФ или Свјетска банка имају нешто што се зове Програми структурног прилагођавања. Ми то видимо као условљавање: добићете средства, али ово је оно што морате да промените у својој земљи. То је дакле наметање услова и му то уочавамо у доста случајева у афричким земљама које добијају зајмове. Кључна разлика је дакле то да Нова развојна банка не поставља услове“, истакла је Мбунгосе.

Банка такође промовише и употребу националних валута чланица БРИКС-а, а Жонгјуан Зое Лију наводи да је заједнички интерес Нове развојне банке и појединих чланица БРИКС-а стварање алтернативног финансијског система коришћењем националне валуте у трговинској размјени, као и развој сопственог тржишта обвезница, исто у националној валути.

Ипак, БРИКС функционише у реалном међународном финансијском систему, у којем је долар и даље краљ.

С обзиром на то, а од када је Русија санкционисана због инвазије на Украјину, банка БРИКС-а престала је да финансира пројекте у Русији како би избегла да и сама буде санкционисана.

Идеја о заједничкој валути више пута је изношена, али тек би требало да добије некакву политичку снагу.

Када је ријеч о политици, чланице БРИКС-а држале су се заједно чак и након што је Русија напала Украјину, па су се Кина, Индија и Јужноафричка Република уздржале од осуде Русије у Уједињеним нацијама, наводи ДВ и указује да чињеница да се БРИКС састоји од пет веома различитих земаља, често и са различитим интересима, ограничава обим њихове политичке сараДВе.

Жонгјуан Зое Лију истиче да БРИКС није формални савез, већ неформално партнерство и да је идеја да чланице деле платформу БРИКС-а и разговарају о одређеним питањима од заједничког интереса, али да свака земља има и право вета.

„У областима гдје немају заједнички интерес или где постоје разилажења, оне се онда враћају својим националним интересима и националним приступима“, објашњава Луанда Мпунгосе.

То је посљеДВих година пре свега био случај у односима Индије и Кине јер су погранични сукоби довели до проблема између две најмногољудније нације на свијету.

Иако су наставиле да се састају на самитима БРИКС-а, двије стране међусобно су једна другој кочиле идеје.

Док између Русије и Кине, с једне, и Запада, са друге стране, тренутно расту тензије, Индија  покушава да балансира.

Оно што показује да међу чланицама БРИКС-а постоје различити приоритети јесте могуће проширење.

Домаћин предстојећег самита, Јужноафричка Република, саопштила је да је више од 40 земаља изразило интересовање да се придружи БРИКС-у, а међу њима су и Аргентина, Саудијске Арабија и Индонезија.

Проширење промовише Кина, али Индија то донекле види као јачање утицаја Пекинга.

„Многи у Кини сматрају да ограничавање БРИКС-а на првобитних пет чланица смањује његов укупни глобални утицај, његово право да говори на глобалним платформама“, каже Антара Госал Синг и објашњава да се иза тога крије све јача конкуренција између Кине и САД.

„Кина покушава да придобије све више економија у развоју из читавог света да се придруже кинеском ланцу снабдијевања“, указује Синг.

Без обзира на све, дискусија о проширењу показује да би БРИКС могао да започне стварање ширег међународног блока земаља Глобалног југа.

Антара Госал Синг указује да постоји недостатак идентитета и да је мање кохезије у погледу доношења одлука и да су то недостаци с којима се БРИКС тренутно суочава.

С друге стране, Луанда Мпунгосе указује да то што све већи број земаља жели да се придружи показује да има нешто што БРИКС ради како треба.

„Не ради се више само о економској дипломатији. БРИКС се развија као блок који се бави свим критичним областима међународне сараДВе“, указује Мпунгосе.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.