За Сарајево спремни

СДС и ПДП као опозиција у Републици Српској увијек су спремни да се одазову сваком позиву политичког Сарајева, без обзира на то да ли је позив муслиманске СДА, назови грађанске тројке - СДП-а, Наше странке и НИП-а, а посебно су почаствовани када их позову странци. Тако су недавно учествовали на засједању крњег управног одбора непостојећег ПИК-а којем је предсједавао лажни високи представник Кристијан Шмит. Уз њих се шлепа и Небојша Вукановић, јер у томе види једину шансу да постане "државни министар" на приједлог Бошњака.

Као дводеценијски изборни губитници у Републици Српској, СДС и ПДП годинама своју једину шансу за пентрање на власт без изборне подршке у Српској, виде једино у сарадњи са политичким Сарајевом и бошњачким странкама. За Сарајево су увијек били спремни спречавати и ометати засједања Народне скупштине Републике Српске, не одазивати се на важне састанке о заштити дејтонске позиције Републике Српске, одбацивати позиве предсједника Републике, Народне скупштине и Владе Републике Српске. Они су својеврсна колона коју политичко Сарајево, али и странци користе за слабљење Републике и спречавање поврата њених дејтонских надлежности отетих кршењем Дејтонског споразума. Зато им се захваљује Сабина Ћудић, предсједник Главног одбора и посланик бошњачке Наше странке: "Опозиција из Републике Српске више поштује БиХ. БиХ би данас била у далеко тежој позицији да су поруке из Бањалуке идентичне." Циљ бошњачких странака и странаца је да у Српској нема политичког јединства када су у питању најважнија питања од националног и ентитетског интереса. Предсједници СДС-а и ПДП-а Мирко Шаровић и Бранислав Бореновић, као почасни гости на конгресима СДА јавно су се хвалили дугогодишњом сарадњом са странком Алије Изетбеговића. Захваљујући Бакиру Изетбеговићу и бошњачким гласовима, 2014. је изабран Младен Иванић за "српског" члана Предсједништва БиХ, по истом принципу као што Бошњаци четири пута бирају Жељка Комшића за "хрватског" члана. Вољом политичког Сарајева, Мирко Шаровић и Драган Мектић из СДС-а и Игор Црнадак из ПДП-а, као изборни губитници, добили су министарска мјеста у Савјету министара. Отужно дјелује када тројка из Српске - СДС, ПДП и ЗАПИР Небојше Вукановића већ двије године иду на састанке и поклоњење сарајевској губитничкој тројци - СДП-у, НИП-у и Нашој странци. Не заобилазе ни ХДЗ, јер без гласова његових посланика не могу се дочепати власти. Не заборављају подсјетити ни СДА да су им заједно мрски Додик и његови. Али им не иде, па не иде.

Част и брука живе довијека, вели Његош, па ће обрукана опозиција из Републике Српске остати записана као сарадник Кристијана Шмита, Мајкла Марфија и нарко-копрцанта из "Скај" апликације. Није проблем коалирати са странкама из ФБиХ, ако је то на равноправним основама. Проблем за Српску настаје када СДС и ПДП као изборни губитници добију дјелић власти на нивоу БиХ по милости бошњачких странака, постајући њихов привјесак и оружје против интереса Републике Српске. Зато их на изборима већ двадесет година вољом бирача у Српској побјеђује Милорад Додик и СНСД са својим коалиционим партнерима.

Спарене тројке родиле шесторку

Обје политичке тројке - бошњачка и српска, већ сада имају орочене поразе на општим изборима идуће године. Зато су тако трагично и грчевито заједно, држећи једни друге за гушу. Још се не види, али ће и то бити када крену у међусобно оптуживање, свако против сваког, јер никако не могу склепати власт на 15 мјесеци, до краја овог мандата. Двије тројке изгубиле су и опште изборе 2022. године, а додатно потврдиле катастрофалним резултатима на локалним изборима прошле године. Зато су у страху од идућих општих избора 2026. године, када ће бошњачку тројку одувати СДА, а СДС, ПДП и ЗАПИР као назовисрпску тројку, прецртаће СНСД са својим коалиционим партнерима. Нермин Никшић, предсједник СДП-а, је скоро говорио о љубави која се развила међу тројкашима, рекавши да су сарадњу започели њихови посланици у Парламентарној скупштини, што свему даје "посебну драж". Та драж је упарила Драшка Станивуковића, предсједника ПДП-а и Едина Форту, предсједника Наше странке, букаче - Малог Дину Конаковића, предсједника Народа и правде и Небојшу Вукановића, предсједника Листе за правду и ред. Конаковић не сакривајући иронију, да не кажем нешто друго, каже: "Све више цијеним искреност и емоцију Вукановића, па чак и ако није за то вријеме и мјесто. Он је интересантан и другачији политичар." Трећи пар су Милан Миличевић, предсједник СДС-а и Нермин Никшић, предсједник СДП-а, као двије највеће странке у тројкашком босанском лонцу. При томе ће њих двојица бити и гробари некада важних и великих политичких странака срозаних до непрепознатљивости у односу на оснивачке циљеве. Та папазјанија коју чине руководства шесторке, изгубила је најважнији ослонац - америчку амбасаду. Откако тамо нема амбасадора Мајкла Марфија, амбасада се прави мртва. Ако се и појаве на неком састанку у Сарајеву, ни ријеч да прозборе, рачунајући на ону народну изреку - "свака је златна која остане". Како год се све то оконча, остаће да су двије тројке - дупло голо.

Безрука и безумна коалиција

Тројкаши се позивају на математику па "бошњачки министар безбједности" вели да имају "19 рука у Представничком дому и још осам рука у Дому народа", што их чини већином, али ето срећу им квари Устав БиХ који не познаје "министрову" математику. Испада да им је рачун више за кеца неголи за мршаве тројке. Оптужују ХДЗ иако зависе од његових "рука" да би скрпили већину у Представничком дому. Све то гледа СДА и само припомаже у још већем хаосу. Зато су сви заједно изгласали бошњачки закон супротан члану 5.4. Устава БиХ, по којем би тројкаши могли предлагати и бирати министре у Савјету министара. И то им је мало, па желе из одлучивања избацити и Дом народа којим не могу командовати, јер су тамо СНСД и ХДЗ на бранику права. Српски тројкаши, нервозни и унезвјерени, почињу се клати међусобно, па им је један дан предсједник СДС-а Милан Миличевић херој и светац "слова љубве" страначке "јефимије", а други дан га оцрњују и криве за пропадање на изборима. Није боље ни у ПДП-у, јер је Станивуковић несигуран због шаптача са више страна. Зато би странци у обје опозиционе странке радије видјели своје изабранике - Маринка Божовића и Игора Црнатка. Док Црнатка ништа не може омести у нападима на српску власт, дотле Божовић још шегртује нападајући свакодневно Додика, глуматајући дрчност. Иако се прави мрежа у СДС-у за избор Божовића, нема гаранције да ће проћи на унутарстраначким изборима. Миличевић неће опстати па се нада макар кандидатури за неку појединачну функцију на сљедећим изборима. Да срамотним поразом запечати каријеру.

Самоодбрана Републике Српске

Многобројни су дугогодишњи покушаји и позиви Републике Српске да се постојећа антидејтонска структура БиХ настала одузимањем надлежности Републици Српској, врати на дејтонске поставке. Бошњачка страна не пристаје на враћање на дејтонску уставну структуру БиХ, сматрајући трајним све оно што су добили незаконитим дјеловањем високих представника разним наметањима, подвалама и пријетњама српској страни, затим одлукама Уставног суда БиХ без позивања на уставну одредбу које и нема, прегласавањем српских, а понекад и хрватских судија.

Зато је Република Српска одлучила да крене у заштиту Дејтонског споразума и Устава БиХ. Народна скупштина Републике Српске по својој надлежности из Устава Републике Српске, али и Устава БиХ, почела је доносити законе, између осталог из области правосуђа, које је по Уставу БиХ искључива надлежност ентитета. Када на интернету тражите податке о правосуђу Републике Српске, претраживач вас одведе на сајт "правосуђе.ба" под називом "Портал правосуђа Босне и Херцеговине", иако у Уставу БиХ не постоји ниједна одредба о "правосуђу Босне и Херцеговине". Под том јединственом бе-ха капом су наведени сви судови и тужилаштва у БиХ, па и Врховни суд Републике Српске и Републичко јавно тужилаштво Републике Српске. Ово због тога што су сви сарајевски портали прије неколико дана славодобитно објавили како је правосуђе Републике Српске "отказало послушност Додику", зато што је Врховни суд Републике Српске изабрао свог судију Обрена Бужанина за новог члана вануставног "Високог судског и тужилачког савјета БиХ", а Републичко јавно тужилаштво продужило мандат тужиоцу Сњежани Петковић у том сарајевском ВСТС-у. Кажу да је Бужанин неким колегама рекао да ће он у Сарајево у ВСТС БиХ, а њих нека бирају у неки ВСТС Републике Српске. Све ово у вријеме када је на снази Закон о непримјењивању и забрани дјеловања вануставних институција БиХ, који је Народна скупштина Републике Српске донијела 27. фебруара 2025. године који је објављен у "Службеном гласнику Републике Српске" број 19/25 и који је ступио на снагу 6. марта 2025. године. Овим Законом прописано је непримјењивање и неизвршавање закона и забрана дјеловања вануставних институција БиХ на територији Републике Српске и то: Закона о Суду Босне и Херцеговине, Закона о Тужилаштву Босне и Херцеговине, Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине и Закона о Државној агенцији за истраге и заштиту. Истим законом забрањује се рад и поступање наведених вануставних институција БиХ на територији Републике Српске. Такође је прописано да су надлежне институције и органи Републике Српске обавезни предузети све мјере и радње из своје надлежности ради обезбјеђења спровођења овог закона. Лица која су дужна да поступају по одредбама овог закона изузимају се од кривичне одговорности прописане кривичним законодавством БиХ и кривичним законодавством Републике Српске за кривична дјела у вези са извршењем овог закона, а надлежне институције и органи Републике Српске обезбиједиће им и пружити сву неопходну заштиту у вези са примјеном овог закона. Истога дана Народна скупштина Републике Српске донијела је Закон о допуни Кривичног законика Републике Српске којим је утврђено кривично дјело "Непоштовање или неизвршавање одлука институција или органа Републике Српске". Допуњени члан гласи: "Службено или одговорно лице у институцији Републике Српске или јединици локалне самоуправе или било којем органу јединице локалне самоуправе, као и службено или одговорно лице из Републике Српске које обавља дужност у институцијама Босне и Херцеговине, које не примијени, не спроведе, не изврши или на други начин не поштује одлуку институција или органа Републике Српске или које спријечи, односно на други начин омете примјену, спровођење или извршење такве одлуке, казниће се казном затвора од шест мјесеци до пет година. За ово кривично дјело изриче се мјера безбједности забрана вршења позива, дјелатности или дужности." Нажалост, највиши правосудни органи Републике Српске спремни су служити политичком Сарајеву. Именовањем чланова ВСТС БиХ, Врховни суд Републике Српске и Републичко јавно тужилаштво, прекршили су Кривични законик Републике Српске, па одговорна лица у наведеним органима подлијежу кривичној одговорности и забрани вршења дужности. Као и опозиција и ови органи су за Сарајево спремни кршити законе Републике Српске, умјесто да штите уставност и законитост Републике Српске поштујући одлуке њених органа, прије свега Народне скупштине као уставом овлашћеног законодавца.

Правосудни закони Републике Српске су јасни: "Судови штите права и слободе зајамчене уставима Босне и Херцеговине и Републике Српске и законом, те обезбјеђују уставност и законитост", док "тужилаштва врше своју функцију на основу Устава и закона. У оквиру својих надлежности, тужилаштва штите остваривање људских права и слободе свих, загарантованих Уставом и законом, и обезбјеђују уставност и законитост".

Саучесници

Поставља се питање у чијем интересу својим драстичним нечињењем Тужилаштво Републике Српске, руши уставност, законитост и уставни поредак Републике Српске. Нечињење због незаустављања политичког прогона највиших функционера Републике Српске - предсједника Републике, Народне скупштине и Владе. Зашто надлежно Тужилаштво Републике Српске иако му је законска дужност да штити уставност и законитост, није покренуло никакав поступак због рушења уставности Републике Српске, а тиме и БиХ, против евидентних починилаца из вануставног "тужилаштва и суда БиХ". Тужиоца Недима Ћосића који је поднио оптужницу против предсједника Републике Милорада Додика зато што је поступао по Уставу Републике Српске, судије Јасминке Ћосић Дедовић која је потврдила ту оптужницу и судија Мирсада Стрике и коначно Сене Узуновић (помоћника команданта муслиманске ратне бригаде) која је водила поступак и осудила предсједника Републике Српске на годину дана затвора и забрану политичког дјеловања на период од шест година. Зашто Републичко тужилаштво није покренуло поступак против трочланог апелационог вијећа "суда БиХ" које наставља политички прогон предсједника Републике по одлуци Кристијана Шмита и које ће потврдити пресуду Сене Узуновић или је чак пооштрити. За разлику од муслиманских тужилаца и судија у првостепеном поступку који су ко бајаги објективно и насумице изабрани електронским системом ЦМЦ, сада су мало прошарали, па су судије Хилмо Вучинић (судија муслиманског ратног војног суда), Амела Хускић и Весна Јесенковић одређене тек на дан рочишта умјесто Синише Глухајића који се склонио на боловање.

Врховни суд Републике Српске и Републичко јавно тужилаштво Републике Српске примјењују законе о наметнутим вануставним институцијама БиХ, а не законе Републике Српске, па "надлежне институције и органи Републике Српске су обавезни предузети све мјере и радње из своје надлежности ради обезбјеђења спровођења закона". То подразумијева да им укину финансирање и покрену поступак њиховог укидања, као и кривични поступак против одговорних лица због кршења Устава и закона Републике Српске. Истовремено, у складу са Уставом Републике Српске и Уставом БиХ, треба приступити доношењу новог закона о правосуђу Републике Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.