Сан тежак килограм злата

Некад се говорило да је кров над главом основ животне сигурности. Данас је тај кров у Бањалуци луксуз резервисан за срећнике, насљеднике и оне који су отишли да га зараде преко границе.

Цијена квадрата стана у новоградњи прешла је 5.000 КМ, што значи да је за један просјечан стан од 50 квадрата потребно око 250.000 КМ или, сликовито, скоро килограм злата.

На папиру, Бањалука постаје град свјетског ранга. По квадратима, раме уз раме са Бечом. По приходима грађана, далеко испод европског просјека. Дисбаланс који више није само статистика, већ животна стварност стотина породица.

Маја и Немања, млади брачни пар, обоје запослени у јавном сектору, већ три године су подстанари. Кредит им је, како кажу, "мисаона именица", јер са платом од 1.200 КМ и просјечном ратом кредита од 1.300 КМ за мали стан, рачуница не постоји. Банке кажу да не испуњавају услове, а и да испуњавају, не би им, по свему судећи, остајало ни за хљеб.

С друге стране, станови се и даље масовно продају. Купци? Најчешће су то људи из дијаспоре, који новац зарађен у Њемачкој, Аустрији и Швајцарској пребацују у некретнине, као "сигурну инвестицију". Неки станове издају, неки остављају празне, за пензију или будућност, док квадрат "лети" у небо.

Надреална је ситуација да конобар, медицинска сестра и наставник, професије без којих друштво не функционише, данас не могу себи приуштити ни гарсоњеру. Они који имају, све чешће бирају да их издају странцима, туристима, "на дан". Тако центар града постаје хотелска зона, а не мјесто за живот. Млади који су некад хтјели остати, сада одлазе, не због посла, већ због немогућности да плате кров над главом.

И старосједиоци нису поштеђени. Старији брачни пар из Обилићева продао је кућу и једва купио мањи стан. Неколико хиљада марака, које су мислили уштедјети, нестало је у трошковима пресељења и опремања.

Златна грозница станоградње у Бањалуци ствара балон који нико не жели да призна. И док грађевинске фирме биљеже рекорде, а рекламе обећавају "нови ниво живота", обични људи рачунају да ли да плате кирију, рату кредита или да дјетету купе уџбенике.

Без озбиљне стамбене политике, субвенција за младе, ограничења прекомјерне куповине из инвестиционих побуда и већег опорезивања празних станова, Бањалука ће постати град који се гради за све осим за оне који у њему стварно живе.

Стан више није дом, постао је финансијски инструмент. А килограм злата? Симбол нечега што обичан човјек све рјеђе виђа и у излозима, а камоли у власничком листу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.