Ролеркостер

Детроит је својевремено био центар аутомобилске индустрије. Америчка икона. Улице овог града данас су далеко од некадашњег сјаја. И патике марке "најк" или "адидас" готово се више не производе унутар граница САД, баш као ни познате фармерке марке "левис". Годинама је све мање робе која има ознаку "made in USA". Доналд Трамп то планира да промијени те је убацио цијели свијет у "царински ролеркостер". Ова спирала одмазда бацала је берзе у црвено и зелено, у зависности од његових одлука.

Након првобитних страхова због пријетњи од рецесије, тржишта су се колико-толико "устабилила". До тога је дошло због одлуке Вашингтона, а онда и Брисела да на 90 дана одгоде примјену царинских тарифа. То је пратила и порука предсједнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен да Европска унија разматра могућност веће куповине америчког гаса. Трамп је тражио да то буде у износу који би на годишњем нивоу износио 300 милијарди долара.

Охрабрила је и неслужбена вијест да су САД и Кина преко посредника наводно започеле "меки дијалог" о трговини између ове двије моћне супердржаве. Свему овоме претходила је и одлука великог броја држава да укину царине на америчку робу те да са представницима нове америчке администрације сједну за сто и договоре се о условима будуће трговинске сарадње.

Шта је у ствари крајњи Трампов циљ у овом глобалном трговинском рату, који личи на крсташки поход? Тарифе су у ствари споредне у читавој овој причи. Оне не могу значајно смањити тренутни дуг Америке, који се креће око 36.000 милијарди долара. Нова администрација у ствари жели промијенити досадашњи систем на који су биле подешене САД.

Како то урадити? Као прво Трампов план је да смањи дефицит у трговини који САД имају са другим државама. То онда подразумијева и повратак инвестиција и отварање нових радних мјеста, али и више робе "made in USA". Није без везе осмишљена парола "Америка на првом мјесту".

Нови амерички предсједник је све само не класични политичар. Он на државу гледа као на велику корпорацију, којој су пријеко потребне системске промјене. Они који су осмисли ову стратегију пријетњама трговинским тарифама желе довести до повратка производње у САД, а то онда подразумијева и поновну реиндустријализацију. И ово је вјероватно једини начин да ова држава поврати некадашњи статус, односно избјегне финансијски колапс, који је постао готово неминован због огромног штампања новца, започетог процеса дедоларизације и глобалистичке политике ранијих влада. Тржишта, централне банке и власници капитала и даље са опрезом на све гледају, настављајући да улажу огромне свота новца у такозвана "уточишта". То је прије свега злато. Цијена једне унце премашила је чак 3.200 долара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.