Ракете и перје

Кад год цијена нафте на свјетској берзи "само намигне" у плусу домаћи дистрибутери горива реагују брже него Маскове ракете и поскупљење је експресно, без питања и без одгађања. Међутим, када цијене црног злата крену низбрдо, онда домаће пумпаџије изненада постану споре, опрезне и пуне рачунице. Појефтињење долази на кашичицу, пужевим кораком и цијене падају као перје, ако уопште и дотакну реалност прије новог скока.

Тако до појефтињења код нас можда дође, а можда га власт и преспава до новог поскупљења црног злата у свијету. Берзанска цијена једног барела нафте "брент" у посљедњих десетак дана пала је за 11 долара, односно за око 15 одсто, али то, као и обично, није довело до корекција цијена горива наниже на домаћим бензинским пумпама. Након што су оне експресно подигнуте за осам до десет фенинга након ескалације сукоба између Израела и САД са једне стране и Ирана с друге, овдашњи власници бензинских пумпи нису нашли за сходно да исто то ураде када је барел нафте појефтинио након релативног смиривања ситуације на Блиском истоку. Иако стално имају изговор да раде у оквиру дозвољених маржи, бројеви указују на то да је много тога математички нелогично.

Нажалост, у свему овоме страдају потрошачи, односно раја, чије потребе, али и егзистенција, зависе од воље оних који иза кулиса имају и гориво, и упаљач, јер цијена црног злата још диктира скоро све.

Да трговци, а поготово они који се баве продајом горива, берзанске поремећаје користе за манипулације цијенама, сматрају и у бањалучком Удружењу за заштиту потрошача "Реакција". Они истичу да власници пумпи вјешто користе негативне берзанске поремећаје, као једну врсту алибија, изговора за подизање цијена, док се у случају позитивних углавном праве глуви и слијепи. Заиста, тешко је не примијетити да неко стално заборавља затегнути регулаторни шараф цијена кад барел појефтини.

Контрола над тим процесима је тања од игле и чини се да је тржиште слободно, али само кад одређени треба да зараде екстрапрофит, али не када у складу са свјетским тржишним кретањима народу треба олакшати цјеновни гајтан. Јасно је сваком ко има и трунку разума да ово није економија тржишта, већ економија спреге. Нафташи нису пуки бизнисмени, они су често савјетници, донатори, па и чланови влада. Зато "танка контрола" и не чуди, јер код нас се све своди на ону "кадија те тужи, кадија те суди". И тако се под фирмом слободног тржишта крије слободна пљачка, а рупа у закону постаје цјевовод екстрапрофита. Докле? Док год су закони папир који исписују исти они који гориво претварају у привилегију, биће нам овако. И како рече један филозоф: "Тамо гдје неправда постане навика, разум ћути, јер зна да му нико не би повјеровао." На крају да закључимо - кад гориво поскупи, народ не иде пјешке из љубави према природи, него што га возају и по џепу и по правди.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.