Модерни соколи

Књига "Соколство у Бањалуци - узлети и посрнућа" Зорана Пејашиновића, угледног историчара, препознатљивог по томе што је гро истраживачког рада посветио Бањалуци, њеним причама и личностима, промовисана је у четвртак увече у вијећници Банског двора. Важна је то монографија, издата уз свесрдну помоћ Архива Републике Српске и Удружења архивских радника, о дјеловању "сокола" на подручју највећег града Српске у првој половини прошлог вијека. Кроз рад покрета и све што га је пратило приказани су и други детаљи битни за спознавање историје овог града.

Прошле недјеље на РТРС-у приказан је документарни филм "Операција Коридор". У нешто више од два сата аутори су освијетлили најбриљантнију акцију Војске Републике Српске кроз свједочења актера пробоја уз мноштво аутентичних снимака са терена забиљежених у немогућим условима. Режисер Милан Петковић, извршни продуцент Милка Тошић, жива легенда ратног извјештавања и остатак екипе скројили су филм сувог злата вриједан за генерације које памте пробој, а много више за оне које долазе. Исте вечери на мрежи "Икс" написао сам да ће се о РТРС-у увијек говорити да је "овакав или онакав", али да редакција документарног програма те телевизије није ни "оваква ни онаква", него да је бриљантна, а низ филмова снимљених у протеклих неколико година пластична је потврда те тезе. Од "Три боје отаџбине" и "Заклетве" преко свих дјела Дениса Бојића па да овог задњег - "Операције Коридор".

Прије десетак дана најављен је почетак снимања играног филма о усташком покољу у Дракулићу, Шарговцу и Мотикама. Историјски је важно екранизовати тај злочин, а објављено је да ће филм режирати Саша Хајдуковић, свакако понајбољи филмски режисер у Републици Српској, о чему је више ријечи било у коментару објављеном прошле суботе.

Ове три слике које су забиљежене у само неколико дана овог врелог јуна 2025. године у Бањалуци доказ су да није ово наше друштво ни учмало, ни заостало, ни потпуно корумпирано, нити исувише одрођено од народа, како то многи злонамјерно желе да представе. Колико год то био тежак посао, у Бањалуци и данас постоје људи који су спремни своје каријере да посвете вишем циљу, који имају мисију, а који успијевају да то раде водећи рачуна о националном предзнаку, али не извјештачено, не на силу, не незаслужено глорификујући појединце.

Главни задаци соколских друштава по оснивању прије 100 или 150 година тицали су се спорта, фискултуре и здравог живота, али временом су она постајала и више од тога па су се бавила и образовањем, културом, умјетношћу, издаваштвом... У Бањалуци данас живи и ради читав строј ликова које је, без икакве патетике, могуће назвати модерним соколима. И колико год је важно што постоје Зоран, Денис, Милка, Милан или Саша, још важније је и да тај њихов труд и рад на исправан начин препозна шири слој људи, много већи од капацитета једне вијећнице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.