Мање људи, а више пара

БиХ је по много чему европски рекордер. Али не у неким спортским дисциплинама, већ оним помало надреалним. Нажалост, својеврсни прваци смо по броју оних који су у протеклом периоду отишли из земље. Према подацима Међународног монетарног фонда, али и Уједињених нација, БиХ је остала без 28 одсто свог становништва, док поједини демографи упозоравају да је тај проценат и већи.

Да је ситуација више него алармантна, може се видјети и из података портала "Преглед свјетске популације". Они откривају да је БиХ у посљедњих 25 година изгубила више од 1,1 милион људи. Како се даље наводи у овој анализи, уколико се наставе негативни демографски и миграциони трендови, БиХ би за 70 година могла бројати само 1,4 милиона становника, за двије трећине мање него деведесетих година прошлог вијека, што представља број становника који живе у, рецимо, једном просјечном европском граду. Примјера ради, у Београду тренутно живи око два милиона људи.

Да нисмо спремни тек тако олако одрећи се улоге европског рекордера, може се видјети и из податка да БиХ сваким даном постаје малобројнија за минимално 70 људи, односно за више од 25.000 људи на годишњем нивоу. То значи да БиХ остаје краћа за једну особу сваких 20 минута. У преводу, остајемо без једног омањег мјеста сваке године. На крају ћемо вјероватно бити у позицији да све становништво буде стационирано у неколико већих центара, доћи ће такозвана рурална подручја остати пуста. 

Све ово је у коначници довело до тога да БиХ има изузетно неповољан индекс старења - има три пута више старијих од 60, него млађих од 15 година. Ово је резултат не само неповољног односа броја рођених и умрлих већ и великих миграција. А гдје нестају људи? Одговор: Западноевропске државе биљеже знатан раст броја становника, чак и када је стопа наталитета пала. Процјењује се да најчешће одлазе млади, образовани и квалификовани радници, што претвара БиХ у земљу стараца. 

Али нисмо само по томе рекордери. Прваци смо и по износу иностраних дознака ако их ставимо у контекст броја становника. По овом основу у БиХ се сваке године слива око пет милијарди марака. Процјењује се да је свака десета марка потрошена у БиХ, зарађена негдје вани. И ма како то чудно звучало, то одговара овдашњим политичарима, јер те дознаке одржавају систем потрошње, пунећи буџете и обезбјеђујући какву-такву финансијску стабилност. Не схватају да је то мач са двије оштрице. 

Умјесто конкретних рјешења, кренули смо са увозом радне снаге из Индије, Бангладеша и других земаља. Послодавци траже повећање тих квота, а при томе ништа не раде да задрже и стимулишу овдашње људе да остану. Ушли смо у једно врзино коло из ког се и не трудимо да изађемо. Све нам је важније од будућности, јер живимо у прошлости.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.