Када држава стане на писти

У времену у којем се ратови више не воде само оружјем, већ и перцепцијом, критична инфраструктура постаје најзначајније бојно поље. Аеродроми, као симболи модерне повезаности и државне организације, престали су бити само саобраћајна чворишта, они су постали геополитички индикатори.

Управо зато, сваки покушај блокаде аеродрома, било из протеста или субверзије, мора се сагледавати као чин дубоког безбједносног и међународнополитичког значаја.

Блокирање аеродрома није упоредиво са блокирањем булевара или мостова. Док су улице симбол грађанског бунта, а мостови симбол комуникације, аеродром је сама капија државе. Он симболизује контролу, ред, међународно повјерење и проток људи и капитала. Када тај симбол буде блокиран, држава не губи само саобраћајну функционалност, она губи утисак контроле.

Уколико блокаду изведу грађани или студенти, како се то тренутно дешава у Београду, тај чин добија додатну тежину. Он сугерише или да држава нема снаге да заштити своју инфраструктуру, или да је одлучила да толерише ризик у корист политичке симболике.

У оба случаја пошаље се иста порука: слабост.

Слобода окупљања и изражавања је темељ демократског поретка. Међутим, у сваком уређеном систему постоји јасна линија између легитимног протеста и угрожавања јавне безбједности. Закон о јавном реду и миру, као и закони о критичној инфраструктури, у већини земаља третирају покушај блокаде аеродрома као тежак прекршај и кривично дјело, а у неким случајевима чак и као терористички акт уколико постоји намјера да се угрозе људски животи, економија или стабилност.

Зато је сваки позив на блокаду аеродрома правно и политички деликатан. Он изазива не само реакцију унутар државе, већ и повећану пажњу страних служби, инвеститора и међународних институција.

Цијена

Према подацима Oxford Economics једнодневна блокада великог европског аеродрома може проузроковати губитке веће од 25 милиона евра. Ту су директни губици од отказаних летова, али и индиректни трошкови који укључују смањење повјерења у национални саобраћајни систем, нарушавање логистичких ланаца и успоравање трговине.

У случају блокаде која траје више дана, економски ефекти се експоненцијално умножавају. Туристичке агенције отказују аранжмане, компаније прераспоређују инвестиције, а осигуравајуће куће повећавају премије за пословање у таквој зони ризика. Све то значи да ће се економија државе још дуго након догађаја опорављати од онога што се можда у моменту чинило као политички гест или "перформанс".

Амбасаде и међународне мисије прве су које шаљу извјештаје о стабилности у земљи домаћину. Када дође до блокаде аеродрома, било какве природе, у дипломатским круговима то се више не третира као инцидент. То је "сигнална лампица". Потенцијалне дипломатске посјете се одгађају. Пословни људи код одлучивања отварају питање ризика. Чланство у међународним тијелима и иницијативама се доводи у питање јер се поставља суштинско питање, ако држава не контролише своју најважнију капију, шта онда контролише?

Историјски примјери

У Хонгконгу 2019. блокада аеродрома није изазвала само економске поремећаје, већ и промјену медијског наратива широм свијета. Протест је изгубио етикету "мирног" и добио обрисе пријетње глобалној стабилности. Француска је у неколико наврата током жутих прслука избјегла сценарио блокаде аеродрома, јер је била свјесна симболичке тежине тог чина.

У Турској, током државног удара 2016, аеродром у Истанбулу је био централна тачка борбе за симболичку контролу над земљом. Предсједник Ердоган, који се управо на том аеродрому појавио пред медијима, знао је да показати контролу над аеродромом значи показати контролу над државом.

Хибридни утицаји

Савремене обавјештајне и геополитичке праксе не захтијевају више силе. Довољно је посијати хаос, усмјерити незадовољство, активирати унутрашње тензије и усмјерити их ка критичној тачки. Аеродроми су идеални за то, сви зависе од њих, сви их виде, сви их препознају као државне симболе.

Стране службе и интересне групе често користе протесте као параван. Не зато што их организују, већ зато што их каналишу.

У тренутку када студенти блокирају аеродром, свјетска јавност не чита политичке захтјеве, свијет чита поруку нестабилности.

Када држава дозволи да јој се блокира аеродром, она ризикује више него што мисли.

Не блокирају се само летови, блокирају се токови капитала, углед, дипломатски канали и перспектива развоја.

Свако ко учествује у таквом чину мора бити свјестан да не улази само у простор грађанског бунта, већ у зону потенцијалне дестабилизације.

Аеродром није политичка позорница.

Он је геополитичка бина.

А на тој бини грешке се не праштају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.