Између Матице српске и Рудија Чајавца

Шетам се недавно Звездаром па негдје између улица Матице српске и Рудија Чајавца, у непосредној близини улице Улофа Палмеа, прођем кроз улицу Вјекослава Афрића. Било ми је драго да у Београду постоји улица са овим именом. Иако је у протеклих неколико година било неколико, по мом мишљењу, лоших и погрешних промјена имена улица, још је мапа Београда симболична слика српске и југословенске историје.

За Африћево име сам чуо јако давно и имао неке основне асоцијације о његовој биографији, а затим сам био прочитао књигу Сњежане Бановић "Држава и њезино казалиште" с поднасловом "Хрватско државно казалиште у НДХ 1941. – 1945."  А свака нова прочитана књига може да баци нову свјетлост и на књигу коју сте давно прочитали. Тако се десило да ја управо у вријеме откривања београдске улице Вјекослава Афрића поново, послије двадесетак година, читам Јерговићев роман "Rutta Tannebaum" чије је ново издање прије неколико недјеља објавила београдска "Booka".

ГУНДУЛИЋЕВА УЛИЦА

"У свибњу 1942. године из стана у Гундулићевој 'изсељена' је на Трешњевку обитељ Дајч. До 1941. дјевојчица Леа (1927) била је славно загребачко 'Чудо од дјетета' (за коју је Тито Строци написао истоимени игроказ), свестрано талентирана глумица, пјевачица, плесачица и права ведета ХНК, популарна и омиљена у најширим загребачким круговима и на другим позорницама на којим је наступала. (…) Леа Дајч депортирана је у свибњу 1943. у Аушвиц, али је умрла већ у влаку".

Цитирани одломак преузет је из књиге "Холокауст у Загребу" Иве Голдштајна. Свима који су макар и начули за тематику Јерговићеве књиге, сличност стварне Лее Дајч и фикцијске Руте Таненбаум биће и више него упадна. Јерговић, међутим, и не крије да га је прича о Леи Дајч иницијално надахнула на писање романа "Rutta Tannebaum". У кратком апендиксу што је придодан роману као нека врста поговора Јерговић каже како је најприје намјеравао написати биографију Лее Дајч, али да је на крају од те идеје одустао. Написао је роман чији су јунаци "књижевни ликови без узора међу људима који су некада живјели, али с узором у конкретноме мјесту и времену". Рута Таненбаум није Леа Дајч, каже Јерговић, али и додаје како је роман напучио с неколико знакова пажње спрам Лее Дајч међу којима је најважнији ситуирање обитељи Таненбаум у Гундулићеву улицу, улицу у којој је, на другом кућном броју, у збиљи живјела породица Дајч.

РУТА МОАПКИЊА

Хрватска се критика претргла ономад у тражењу мана роману "Rutta Tannebaum" без да се ико макар и потрудио детектовати, рецимо, те "знакове пажње" на које је указао сам Јерговић. А није да је та детекција претјерано тешка: и Рутина и Леина мајка, рецимо, зову се Ивка Сингер, док ће бриљантан опис великих очију дјевојчице Руте у свакоме ко је видио макар једну фотографију Лее Дајч изазвати дрхтај препознавања. Негдје при крају Саидовог "Оријентализма" стоји сљедећа реченица: "Ја зацијело не вјерујем у ограничену претпоставку како само црнац може писати о црнцима, муслиман о муслиманима и тако редом." Готово све "критичке" замјерке роману "Rutta Tannebaum" сводиле су се на тврдње да Јерговић "не познаје загребачки миље", "да му је стран аграмерски менталитет" и томе слично.

И ваљда није случајно што се главна јунакиња зове управо Рута. У једној од најљепших пјесама енглеске књижевности - у "Оди славују" Џона Китса - људска се смртност супротставља бесмртности славуја. У кључној строфи (седмој, претпосљедњој) Китс каже: "Ти ниси рођена за смрт, бесмртна птицо!/ Ниједно те гладно покољење не надживи ни за палац;/ Одјек гласа што слушам прошлих је ноћи срицо/ У данима древним и силан цар и пајац:/ Биће да је та иста твоја пјесма нашла пута/ До тужног срца Руте што за домом вене/ Док стоји уплакана у туђинским пољима житним;/ Иста она пјесма што често је знала док лута/ Зачарат магичне прозоре отворене сред пјене/ Опасних мора у вилинским земљама напуштеним". Ова библијска Рута Моапкиња коју Китс призива далеки је разлог да се свака Јеврејка која се зове Рута зове баш тако.

ПОЗОРИШТЕ, АЛИ НЕ У МОЈОЈ КУЋИ

Вратимо се ми поменутом звездарском сусједству и улици Вјекослава Афрића. Леа Дајч је, према истраживању Сњежане Бановић, прије Другог свјетског рата играла с највећим загребачким глумцима тог времена, од Божене Краљеве и Вјекослава Афрића до Хинка Нучића и Ервине Драгман. Најзапаженије улоге остварила је као Точкица у "Тончеку и Точкици" 1933. и као Гита у "Чудноватим згодама шегрта Хлапића" 1934. у којима јој је партнер био деветогодишњи Брацо Рајс. Прије него је постао загребачки глумац, Вјекослав Афрић је био бањалучки глумац пошто је био ангажован у позоришту у Бањалуци у сезони 1929/1930. Осим бањалучких дијелова биографије, постоје најмање двије сличности између њега и Рудија Чајавца, његовог звездарског "комшије": обојица су испрва били лојални грађани НДХ и обојица су прилично брзо ипак прешли на слободну територију, у партизане. По истраживању Сњежане Бановић, једна група умјетника, окупљена око великог глумца Вјекослава Афрића, комунисте и антифашисте, почела је већ у првим мјесецима НДХ озбиљно размишљати о бијегу у партизане. Требали су побјећи из казалишта већ у јесен 1941. године, међутим, њихов одлазак је мјесецима био одгађан због "техничких разлога". Глумци су невољко припремали нову представу "Разбојник и Фауст", а након четврте изведбе, бијег је коначно организован. Сви су били помно одјевени, пише Сњежана Бановић, примјерице, Афрић у "свечаном тамном одијелу с кромби зимским капутом, борсалино шеширом на глави и кожним рукавицама те с картом првог разреда у џепу". Путовали су жељезницом, а у селу Доње Дубраве сишли су с воза и нашли везу те продужили до засеока Мирићи гдје су већ истога дана одиграли прву партизанску представу. Њихов одлазак из казалишта "одјекнуо је као бомба" у интелектуалним круговима Загреба.

Афрић и његови другови учинили су да симболичка баштина загребачког ХНК-а не буде једнозначно негативна. Уосталом, и приче о позориштима у Сарајеву и Београду током Другог свјетског рата имају различите валере. Док се свијет поново налази у великом хаосу, вриједно је сјетити се различитих умјетничких пракси у таквим ситуацијама. А кад се појаве умјетници спремни да пређу на праву страну, појавиће се, учи нас историја, учитељица живота, и понеки пилот.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.