БиХ у безнађу

"Пресуде суда се не коментаришу, оне се спроводе". Ту реченицу чули смо безброј пута у БиХ, а посебно током претходних мјесеци. Изговарали су је небројано пута политичари из Сарајева. Наравно, понављају је само у оним случајевима и предметима који су на њиховој страни.

Када је друга страна, односно Република Српска, у питању те реченице нема, нити ће је, по свему судећи, бити. Пресуде се ту не спроводе, оне се само одгађају из године у годину.

Доказ томе је и опет актуелна правоснажна пресуда Суда БиХ још из 2016. године, а по којој Управа за индиректно опорезивање (УИО) БиХ треба Републици Српској да исплати 30 милиона марака са каматом. Такву одлуку, дакле, донио је Суд БиХ и те 2016. године поручио да је УИО у обавези да по основу расподјеле прихода за 2009. и 2010. годину исплати Републици Српској 30 милиона КМ са каматом.

И до данас поменута правоснажна пресуда није реализована. Није, јер је пролонгирају они који су и пресудили. Такву праксу правосуђа на нивоу БиХ, правници описују као јединствену у свијету. Дакле, тако нешто може да се дешава само у БиХ. Али то на крају крајева и није никакво изненађење, јер БиХ је јединствена у свијету у скоро свим сегментима, једноставно земља апсурда. Оно што нема нигдје у свијету, очигледно има само у БиХ. 

Суд БиХ овом праксом не штети само Републици Српској, већ и свим локалним заједницама које би на крају крајева требало да добију поменути новац.

Због такве праксе Суда БиХ одавно је пољуљано повјерење грађана, али вјероватно и сада већ сахрањена и свака нада у правосуђе на нивоу БиХ. И ту нема сада оних порука са почетка од представника ФБиХ да се судске пресуде не коментаришу већ спроводе. Мук. Нико да каже ту реченицу. Не пристају ни на вансудску нагодбу. Не пристају из само једног разлога јер би требало Републици Српској да врате паре које су грешком њима отишле. Грешке се дешавају. Како случајне, тако и оне намјерне.  Суд је пресудио, али џаба. Нема извршења њихове одлуке годинама. До када тако, то само они знају. Чиме се воде и у које правне књиге гледају, то ни правници који су усавршили сва могућа права не знају. Али ето, имамо те неке посебне стручњаке у Суду БиХ, који знају, односно ваљда знају.

Да је којим случајем обрнута ситуација, односно да се у поменутом положају налази ФБиХ, шанса да поменута правоснажна пресуда не би била реализована равна је нули. О њој данас вјероватно нити би писали нити би ишта чули. Била би реализована исте те године када је Суд БиХ пресудио. Не би било пролонгирања, већ хитног извршења. Али на дјелу су нам двоструки аршини већ годинама од стране правосуђа на нивоу земље и нема наде да ће бити другачије. Нажалост.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.