Руско-српски научници на корак до револуционарне вакцине против рака

Руски национални истраживачки центар за епидемиологију и микробиологију „Гамалеја“ приводи крају доклиничка испитивања ове вакцине и резултати су, како наводе, фантастични. Сви досадашњи тестови су успјели, све тестиране животиње су преживјеле, а клиничка, односно људска испитивања почињу најкасније у марту или априлу сљедеће године.

Професор Сергеј Бољевић, шеф катедре за патолошку физиологију при Сеченовском универзитету у Москви, живи и ради у Русији четрдесет година. Дио је тима који развија ову вакцину и он за Спутњик објашњава све њене карактеристике. Не ради се, каже он, о вакцини у класичном смислу, будући да се не даје превентивно и не спрјечава рак, али га зато лијечи тако што по откривању рака активира људски имуни систем. Ова технологија, објашњава он, иста је попут оне коришћене при изради ММР вакцина против ковида које су правили Фајзер и Модерна.

- Ова вакцина омогућава да се рак открије. Ми узмемо материјал из ћелија рака једног пацијента и материјал здраве ћелије истог пацијента, након чега се гледа гдје су мутације. Послије тога се праве антитијела, организам почиње сам да се бори и да убија рак, пошто зна његове антигене. Тај кишобран који користи рак ми скидамо и он остаје откривен у организму. Када се открије, онда сопствени имуни систем може да га уништи, рекао је доктор Бољевић за Спутњик.

Једном излијечен – заувијек излијечен?

Он објашњава да би се овом методологијом и технологијом могле лијечити практично све врсте рака, или бар већина, а поготово оне врсте које се тешко лијече хируршки, попут меланома или рака панкреаса, или оне врсте који се лијече хемотерапијом. Када је ријеч о лијечењу од леукемије, те могућности нису истражене, али доктор Бољевић вјерује да би вакцина и овдје могла показати добре резултате.

- Ми мислимо да ће ова вакцина представљати револуцију у борби против рака. Свакако да рак не можемо побиједити у потпуности, бар не тренутно, али овдје би била потребна само једна ињекција и рак би био отклоњен, као и метастазе.

Клиничка испитивања ће, објашњава наш саговорник, на првом мјесту показати имају ли те вакцине токсичност, односно да ли су штетне по људски организам. Послије тога слиједи истраживање њихове биодоступности и имуногености, да би се на крају испитала њена ефективност. У ефективност, каже, не сумњају, али зато обавезно морају провјерити да ли је и ако јесте колико токсична. Ово би, закључује доктор Бољевић, драстично смањило број обољелих од рака, а он се нада и допринијело коначном искоријењивању једног дана.

Сарадња са српским научницима

Доктор Бољевић и директор института „Гамалеја“ Александар Гинзбург разговарали су ових дана са министрима образовања, науке, здравља у Влади Србије, са предсједником Владе Србије, разговарали су на Торлаку са директором те институције, као и са замјеником предсједника Скупштине. Након свих разговора, јасно је подвучено да ће сарадња између Србије и Русије по питању развоја и евентуалне производње ових вакцина кренути у неколико праваца.

- Србија ће да се укључи у израду вакцине, јер су то све генетске методологије и оне морају имати етноспецифичност. Ми не можемо користити материјале из Кине или Америке, пошто ће долазити до великих грешака. Са друге стране, Срби и Руси су толико етноспецифично једнаки, да се на то гледа као на једну популацију.

Нека од потребних биоклиничких испитивања вршиће се у Крагујевцу, под надзором професора Владимира Јаковљевића, бившег декана Медицинског факултета у Крагујевцу.

- Ми бисмо предложили да Србија буде центар за ту вакцину на цијелом простору Балкана, а у будућности још и шире. Српска страна ће руској страни давати материјале канцера. И Руси могу прибављати материјале, али што буде више прикупљених различитих материјала, вакцина ће бити успјешнија. Након добијања потребних материјала, они ће бити укључени у информативну базу.

За Нобела

Професор Владимир Јаковљевић, доскорашњи декан и актуелни савјетник министра просвјете за високо образовање каже за Спутњик да је руско-српска сарадња на овом пољу базирана на врло активној сарадњи управо са професором Бољевићем, Србином који је у Русији студирао медицину, специјализирао, магистрирао и докторирао и који је сада на челу катедре у Москви.

- Ми смо дугогодишњи сарадници и то се у пракси огледа у врло честим узајамним посјетама. Од 2017. сам гостујући професор на његовој катедри, а тамо су на различитим катедрама почела да гостују још четири наша млада професора са крагујевачког факултета. У току те сарадње, ми смо радили на многим заједничким радовима и пројектима.

Крагујевачки универзитет је доделио почасни докторат професору Гинзбургу, а професор Јаковљевић вјерује да се ради о човјеку који би, само да није геополитичких утицаја какви владају данас, засигурно био добитник Нобелове награде у свом научном пољу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.