Потресно свједочење професора из Рибникара

Професор географије Зоран Нишевић детаљно је испричао како је након злочина ушао у учионицу и из ње изнио рањеног дјечака и додао да никад неће моћи да избрише ту слику и "мирис крви" из главе.

Нишевић је објаснио да тог 3. маја није имао часове, али да је дошао у школу јер му је супруга наставница, а ћерке ученице, као и да је најприје причао са чуваром Драганом Влаховићем, који је касније убијен, а потом отишао у свој кабинет.

Он је испричао да је одмах када је чуо пуцње знао да је у питању муниција, а не петарде и додао да је, када је изашао из учионице и видио двије дежурне дјевојчице на поду, помислио да је ријеч о дјечјој игри. Међутим, како је навео, када је видио радника обезбјеђења на поду знао је да је мртав и схватио да је пуцњава била у школи.

Услиједио је стампедо ученика, а он је, како је објаснио, помогао наставницима да изведу дјецу и отишао у кабинет историје.

Нишевић је навео да је по уласку у кабинет видио дјецу која су лежала испод столова, и тада му је један дјечак упутио поглед који, како је нагласио, никад неће заборавити, а колегиница, наставница историје Татјана Стевановић му је упутила исти поглед, који је молио за помоћ.

Када је Нишевић питао да ли још неко има жив, још један дјечак се јавио и он га је, како је рекао, питао колико је нападача, на шта му је дјечак одговорио да је само један и да је то њихов друг из разреда који је након злочина искочио кроз прозор у двориште.

Нишевић је рекао да је рањеног дјечака изнио на рукама и да је са њим морао да прескаче дјецу која су била на поду. Он је испричао да је са полицијом ишао до сваког ученика и идентификовао их, јер је разредна рекла да не може то да учини. Детаљно је описао како је сљедећег дана учионица изгледала - пуна крви, пробушених столица од метака и с дјечјим стварима по клупама.

Помоћница директорке и професорка музичког Иванка Јовановић је рекла да је по узласку из учионице тог дана видјела неког како држи испружену руку са пиштољем и пуца у дежурне ученице и чувара Драгана Влаховића који је лежао на поду.

Након тога је позвала полицију и рекла да неко пуца у школи, док се пуцњава наставила.

На питање заступнице породице Дукић, Снежане Дуњић, да ли је покушала да укаже помоћ дјеци одговорила је да није, и да је видјела да су дјевојчице мртве.

Поред њих свједочила је и Милица Станковић, школски полицајац, која је испричала да је тог дана испратила улазак ђака у школу и затим отишла да обиђе средњу школу, када је чула преко мотороле за пуцњаву.

Суђење се наставља 18. октобра када су позвани свједоци из школе. Овај поступак покренут је против Миљане и Владимира Кецмановића, њиховог сина, као и против школе и државе, а по тужби чланова породице Дукић чија је ћерка убијена тада. Суд ће одлучивати о овој тужби тек по окончању парничног поступка и донијети одлуку да ли у потпуности или дјелимично прихвата тужбени захтјев породица, или га евентуално одбија.

Тужба је поднесена у парничном поступку због накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове услед смрти блиског лица, као и на име претрпљеног страха.

Пред Вишим судом у Београду у току је кривични поступак против оца и мајке дјечака, као и инструктора и власника стрељачког клуба у којем је, како се сумња, К. К. учио да пуца, док је малољетник кривично неодговоран јер у тренутку масакра није навршио 14 година. Поред овог парничног поступка воде се још четири парнична поступка по тужби рањених и чланова породице убијених, преноси Б92.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.