Гујон: Србима на Космету потребни солидарност и испружена рука

Гујон је за РТС рекао да је увијек комплексно организовати хуманитарни конвој, поготово из Француске и поготово у вријеме пандемије коронавируса, али да су и овај пут, 17. годину заредом, успјели да дођу до најугроженијих и да подјеле хуманитарну помоћ прикупљену у Француској.

Навео је да је ове године дио волонтера био на Косову и Метохији и дјелио од села до села хуманитарну помоћ, а да је други дио био у Рашкој области. Гујон је рекао да је био са волонтерима у Рашкој области, а да му је већ три године забрањен улазак на Косово и Метохију.

"У разговору са људима сам закључио да им је поред материјалне потребна и морална подршка. Сећам се свог првог хуманитарног конвоја 2005. године, када сам имао 19 година. Тада су нам говорили да дођемо опет и у случају да немамо ништа да им поклонимо. Данас, 17 година касније, порука је нажалост иста, јер се ни ситуација није много променила и итекако је тешка и напета", нагласио је Гујон.

Указао је да је 2021. године, у односу на претходну, било 50 одсто више напада на Србе на Косову и Метохији.

"У многим мјестима на Косову и Метохији не можете да говорите на српском језику, не можете да славите Васкрс у Ђаковици, стално организују неке демонстрације. Мени су забранили улазак на Косово 2018. године, као и многим другим хуманитарцима који помажу Србима и другим људима у енклавама који говоре истину о патњи српског народа која траје већ 22 године", рекао је Гујон.

Гујон, који је и директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, навео је да се до октобра прошле године око 92.300 људи вратило у Србију. Навео је да од 2015. године траје тренд да се враћају и људи који су радили или студирали у иностранству и тамо имали све што им је потребно.

"Ако Србија успе да настави са тим трендом повратка наших људи из иностранства, то ће итекако много значити у економском и демографском смислу", истакао је Гујон.

Он је указао да је демографска слика и наталитет циљ број један, не само Србије, већ и целе Европе која стари. Гујон сматра да ће богате земље, ако не успеју да реше свој демографски дефицит, имати огромне проблеме у будућности. Према његовом мишљењу, сиромашније земље, попут Србије, ако успију да ријеше демографски пад, имаће свакако бољу будућност.

Гујон је нагласио да са људима у дијаспори раде на очувању језика, идентитета и културе и анево да су претходне године широм свијета отворене 23 допунске школе српског језика и да у њима више од 800 дјеце учи српски језик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.