Два модела цивилне војске у Србији

Аналитичари оцјењују да би то било најјефтиније и најбезболније рјешење, али да би много ефикасније било када би „цивилци“ прошли обуку цивилне заштите у случају пожара и поплава.

Вучевић је још у јануару рекао да „није суштина“ да они који се позивају на приговор савјести иду у обданиште и „склоне се из војне обавезе“, те додао да „ако имате право да истакнете приговор савјести, то је за ношење оружја, а не за живот у касарни“. Том приликом садашњи премијер је открио приједлог министарства одбране да цивилно служење траје дупло дуже од војног рока.

Ако имамо у виду да је предсједник Александар Вучић недавно потписао сагласност да се уведе обавезно служење војног рока од 75 дана, то значи да би „цивилна војска“ трајала 150 дана, односно пет мјесеци.

Два модела „цивилне војске“ у свијету

Шта ће они који се позову на приговор савјести радити у цивилној војсци тих пет мјесеци?

Александар Радић, војни аналитичар, наводи да у свијету постоје два модела цивилног служења војног рока:

„Цивилци више служили по кафићима него у установама“

Како каже Радић, први модел Србија је примјењивала током прве деценије 21. вијека, док други модел подразумијева да регрут задужи војничку униформу, али да не пролази директну војну обуку са оружјем.

- Они у војсци изводе физичке послове као подршку раду у војсци. Међутим, у таквим случајевима постоји опасност да се у касарни направи разлика између 'правих' и 'мање правих' војника, анализира Радић.

Он сматра да је Србија, ипак, ближа другом моделу цивилног служења војног рока.

- Имамо негативна искуства са служењем цивилне војске у здравственим и социјалним установама јер се испоставило да су многи такви војници више били по кафићима него на радном мјесту. Ако би се то поновило, компромитовали бисмо обавезно служење војног рока јер би неки служили војску, а други не, објашњава Радић.

„Центри за обуку цивилне заштите су нам превазиђени“

Поставља се питање да ли би цивилци могли служити војску у центрима за обуку цивилне заштите. Радић тврди да то није реално.

- Центри за обуку цивилне заштите су нам превазиђени и не вјерујем да би држава стигла до септембра да припреми те објекте за пријем већег броја људи. Чак ће и припрема касарни за регруте у наредних годину дана бити велики изазов. Зато мислим да је реалније да ће цивилни војници служити у касарни без оружја, наводи Радић.

„Цивилци у касарни би били помоћно особље војсци“

Приговор савјести је Уставом загарантовано право сваког регрута.

- У касарни би цивилци били практично помоћно особље војсци. Уређивали би касарну, круг око касарне, чистили тоалете, радили у кухињи. Бавили би се такозваним 'џубоксом', како смо ми то вољели да кажемо у војсци, а то је прање тањира у војничкој мензи. Имајући све то у виду, цивилци би требало да размисле да ли су њихова увјерења, односно приговор савјести, толико јака да пет мјесеци буду испомоћ војсци, закључује Радић.

Да ли би било корисније да цивилци прођу обуку цивилне заштите за случајеве пожара или поплава?

С друге стране, Зоран Драгишић, професор на Факултету безбједности, не вјерује да „држава жели да од цивилаца направи собарице у војсци“.

- Мислим да би било много сврсисходније да цивилци прођу обуку цивилне заштите, која није у супротности са приговором савјести. Прије свега мислим на обуку цивилне заштите у случају пожара или поплаве, јер смо, нажалост, свједоци да све чешће имамо такве ванредне ситуације, наводи Драгишић.

Како каже, током пет мјесеци могла би се проћи одређена обука „у гашењу пожара и акцијама спасавања од поплава“.

- То би било веома корисно јер бисмо од тих регрута направили резервисте цивилне заштите. Наравно, они током цивилног служења војног рока не би прошли комплетну обуку за ватрогасце, која је сложена и компликована, али би били довољно оспособљени да могу да буду од користи и формирају јединице цивилне заштите опште намјене, анализира Драгишић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.