Милош Симовић убио Нина Константиновића?!

За Ниново убиство Симовића је оптужио "земунац" Сретко Калинић (38), који је, како пише београдски "Ало!", у свом исказу полицији навео да је поменута нетрпељивост између њих двојице почела још неколико мјесеци прије убиства премијера Зорана Ђинђића у марту 2003.

- Калинић је навео да су између Константиновића и Симовића односи одједном захладнели у време док је клан припремао убиство Ђинђића, а да је након тога, када су припадници били у бекству, нетрпељивост између њих двојице само расла. Према његовим сазнањима, Симовић је искористио чињеницу да је Нинослав био везан за своју супругу и да му је тих месеци било каква вест од ње значила, тако да га је позвао телефоном и рекао му да треба да се виде да му пренесе неке информације о њој и да им уговори виђење - каже извор листа "Ало!" у врху МУП-а.

Према Калинићевом исказу, Симовић је Нинослава тако намамио у њиву у близини своје куће код аутопута Београд-Загреб, гдје му је из пиштоља испалио метак у главу, а његово тијело закопао. Константиновићево тијело до данас није нађено. Међутим, све што је до сада откривено на њивама у околини куће породице Симовић, попут оружја украденог у ноћи петооктобарских промјена из полицијске станице у улици Мајке Јевросиме, и касније пушке "хеклер кох" идентичне оној којом је убијен Ђинђић, откривено је управо на основу информација и скица браће Симовић - Милоша (31) и Александра (34).

- Калинић је након што га је у јуну 2010. у Хрватској ранио Симовић и након што су обојица завршили иза решетака, признао велики број убистава. Иако смо у почетку мислили да обезбјеђује алиби одбјеглим припадницима тврдећи да је Милан Јуришић (36) убијен у Мадриду, а Нино у Београду, његов исказ о Јурету испоставио се као тачан - објашњава саговорник листа "Ало!" из МУП-а.

Иако су медији током година бјекства земунског клана извјештавали да се Константиновић једно вријеме крио у Холандији, да га је затим крила и италијанска мафија, за коју је обављао ликвидације, наш извор сматра да је верзија коју је испричао Калинић, да је убијен још 2003, највјероватнија јер му безбједносне службе свих ових година нису регистровале никакав траг, "као да је у земљу пропао". С друге стране, материјалних доказа да је једини "земунац" који је званично још увијек у бјекству мртав за сада нема.

Константиновић је у земунском клану био од његовог оснивања, а вођа Душан Спасојевић Шиптар убрзо га је поставио за вођу огранка на Карабурми, одакле је Нино био главни дистрибутер хероина за Београд и држао под контролом мрежу ситних дилера. Пред Специјалним судом је због учешћа у убиству Ђинђића осуђен у одсуству на 35 година затвора.

Његова улога била је да пронађе зграду са које би Звездан Јовановић могао да пуца у Ђинђића, а Константиновић је нашао ону у улици Адмирала Гепрата 14. У судском процесу за злочине земунског клана није осуђиван. Њему се на терет нису стављале ни отмице ни убиства, тужилаштво га је теретило за припадност клану, али је због застарелости ослобођен и од оптужби за то дијело.

Звер: Зашто бих лагао?

Константиновићева ликвидација је једна од ријетких за коју је Калинић рекао да у њој није учествовао. Он је на саслушању на којем је оптужио Симовића за Ниново убиство инспекторима рекао: "Нисам га ја убио. Зашто бих после свега што сам признао лагао само у вези с њим? Није ми проблем да признам још једно убиство, ал‘ стварно нисам."

Милош Симовић: То што прича Касапин нема везе с мозгом!

Инспектори су ипак опрезни у вези са Калинићевим исказом јер није непознаница да сам Калинић осјећа велику нетрпељивост према дојучерашњем пријатељу Милошу Симовићу, који је пуцао на њега у Хрватској, што се видјело и приликом њихових препуцавања у судницама. Отуда Калинић нерјетко Симовића доводи у везу са убиствима, што Симовић негира. Тако је и приликом саслушања у истрази о Константиновићу, како пише "Ало!", негирао да је убио Константиновића и навео да "то што прича Касапин (Калинић) нема везе с мозгом".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.