Србима у Хрватској потребна помоћ Европе
Загреб - Нешто мање од 200.000 Срба који живе у Хрватској 1. јула ушло је у Европску унију. Они кажу да немају такав осјећај, због тешких услова у којима живе.
Они живе у Хрватској, а велики број њих су повратници послије "Олује" и ратова деведесетих.
Европски стандарди тек треба да стигну у ова мјеста, мада стижу тешко, јер је младих све мање, а старачка домаћинства су све бројнија. Послије три и по године у малој избјегличкој соби на Палићу Љуба Врга је са породицом и двоје дјеце ријешила да се врати у свој Мали Градац. Четрнаест година касније, необновљена школа поред њене куће показује да је и даље све као некад. Прије рата, у Глини су живјеле двије трећине Срба и једна трећина Хрвата. Данас је ситуација обрнута, па је градоначелник Милан Бакшић из редова хрватског народа. Казао је да Србе и Хрвате овдје спаја заједнички проблем - економија. Улице Глине пусте су у било које доба дана. Прије рата, овдје је живјело око 25.000 људи, данас само нешто више од девет хиљада. Неки се никад нису вратили.
Први човјек Српског националног вијећа Милорад Пуповац је рекао да уласком у ЕУ питање Срба у Хрватској више није само хрватско, већ европско питање. Европа за Глину значи и коришћење европских фондова, па се тако из Брисела очекује новац за разне пројекте. Један, ипак, никако да заживи, а симболише суживот Срба и Хрвата - у центру Глине дјелимично је обновљена и у приватном власништву стоји кућа хрватске химне, у којој је Јосиф Руњанин, поријеклом Србин, компоновао пјесму "Лијепа наша домовино".
Док се широм Хрватске до касно у ноћ славио улазак у Европску унију, у избјегличком кампу у Крњачи, код Београда, преостали несрећници, који су углавном 1995. године напустили своје домове, овај датум су "прославили" свако у својој бараци, без струје, али и наде да ће и они негдје отићи.
- Више од Хрватске ме занима да ли ће струја доћи у сљедећих пар часова, да ми се не убуђави веш у машини - казала је 63-годишња Дубравка Маудуш, која је у кампу од 1995. године. Са сином је избјегла из Сиска. Како каже, "негдје је чула" да је Хрватска ушла у Европу.
Њемачка
Предсједник Одбора за европске послове Бундестага Гинтер Крихбаум изјавио је у Загребу да Њемачка није срећна због промјене закона у Хрватској, која спречава изручење бившег шефа југословенске тајне службе Јосипа Перковића Њемачкој. У Хрватску су већ стигла 84 европска налога за хапшење. Полиција је лоцирала 28 особа, од чега су 22 ухапшене.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
