Освештан Храм Христовог васкрсења у Подгорици

Агенције
Освештан Храм Христовог васкрсења у Подгорици

Подгорица - Храм Христовог васкрсења у Подгорици, чија је изградња трајала две деценије, освештан је данас, у част 1.700 година Миланског едикта. Освештању и литургији присуствују поглавари православних цркава и црквени великодостојници, као и званичници Црне Горе и Републике Српске.

У оквиру обележавања 17 вијекова Миланског едикта, освештан је храм Христовог васкрсења у Подгорици, чија је изградња трајала двије деценије. Светој архијерејској литургији која је услиједила послије овештања, присуствују поглавари православних цркава и црквени великодостојници.

У литургији учествују московски, јерусалимски и српски патријарх, архиепископи помесних православних цркава, архијереји Српске православне цркве и свештеници.

Освештању присуствује црногорски председник Филип Вујановић, потпредсједник Владе Црне Горе и шеф дипломарије Игор Лукшић, предсједник Републике Српске Милорад Додик, као и представници других хришћанских цркава и верских заједница.

Присуствује и велики број вјерника и грађана Црне Горе и региона, а за праћење свечаности акредитовано је 30 новинарских екипа. Црногорски премијер Мило Ђукановић не присуствује освештању Саборног храма у Подгорици, али ће примити патријархе православних цркава.

Саборни храм у Подгорици, чије је изградња трајала двије деценија, има 1.380 метара квадратних, седам крстова на куполама, као и 17 звона од који је једно тешко 11 тона и највеће је на Балкану.

Саборни храм Христовог васкресења мјесто је праштања и помирења и на тај начин најбољи допринос Црне Горе прослави Миланског едикта из кога је проистекло и прокламовано начело вјерске слободе у читавом свијету, истакнуто је синоћ на духовној академији у Подгорици.

Саборни храм мјесто праштања и помирења

 Саборни храм Христовог Васкресења у Подгорици мјесто је праштања и помирења и тиме најбољи допринос Црне Горе прослави јубилеја Миланског едикта, из кога је проистекло и прокламовано начело вјерске слободе у читавом свијету, истакнуто је синоћ на духовној академији у Подгорици.

Духовној академији присуствовали су поглавари православних цркава и црквени великодостојници, међу којима Његова светост патријарх српски Иринеј, васељенски патријарх Вартоломеј и јерусалемски патријарх Теофил.

Свечаности су присуствовали и предсједник Црне Горе Филип Вујановић, црногорски министар за људска и мањинска права Суад Нумановић, министар здравља Миодраг Радуновић и градоначелник Подгорице Миомир Мугоша.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије истакао је да Саборни храм Христовог Васкресења, чија је изградња почела прије двије деценије, представља позив на праштање и помирење у Црној Гори.

“Саборни храм представља мејсто помирења и братског праштања. То је посебно важно за Црну Гору која је оптерећена бројним диобама”, навео је митрополит Амфилохије.

Митрополит црногорско-приморски истакао је да само праштање и помирење може гарантовати сигурну будућност.

“Саборни храм Христовог Васкрсења буди наду у непобједивост добра, побједу љубави над мржњом, свјетлости над тамом”, истакао је митрополит Амфилохије и додао да Саборни храм позива на слободу вјере, коју је цар Константин уредио Миланским едиктом.

Према његовим ријечима, архитектура Саборног храма представља спој Истока и Запада, односно духовног и историјског насљеђа овог простора.

Вујановић је истакао да је Милански едикт велика и вјечна порука коју заувијек треба слиједити.

“Суштина Миланског едикта јесте да је вјера велика само ако је заједничка, ако коегзистира и ако гарантује мир”, навео је предсједник Црне Горе.

Према његовим ријечима, Саборни храм у Подгорици показује приврженост вјери.

“У овај свети храм улазиће сви они који желе да промовишу мир, слогу и који сматрају да су сви људи једнаки, без обзира како се зову, којој вјери и нацији припадају”, рекао је Вујановић.

Он је истакао да је мисија Саборног храма да треба, прије и изнад свега, поштовати човека, да би се поштовао и молио Бог.

“У то име сви се радујемо и исказујемо поштовање свима онима који су помогли изградњу Саборног храма Христовог Васкресења”, рекао је Вујановић.
Саборни храм у Подгорици, чија изградња је трајала двије деценије, има површину од 1.380 метара квадратних, седам крстова на куполама, као и 17 звона од којих је једно тешко 11 тона и највеће је на Балкану.

Патријарх Кирил: Изградња спомен храма свједочи напретку модерне Црне Горе

Патријарх московски и цијеле Русије Кирил рекао је у разговору са црногорским премијером Милом Ђукановићем да је изградња новог храма у Подгорици свједочанство о напретку модерне Црне Горе.
Руски патријарх је изразио задовољство због посјете Црној Гори гдје ће данас учествовати у освештању Саборног храма Христовог Васкресења у Подгорици, поводом обиљежавања 17 вијекова од доношења Миланског едикта.

Патријарх Кирил је посебно нагласио историјску димензију црногорско-руског пријатељства, које, како је рекао, живи у трајном сјећању црногорског и руског народа.

“Руски народ посебно цијени храброст и слободарски дух црногорског народа”, истакао је патријарх Кирил.

Он је изразио задовољство развојем односа Црне Горе и Русије, истакавши православље као везивно ткиво народа и земаља, те значај јединства у православном свијету, саопштено је из Владе Црне Горе.

Патријарх Кирил изразио је интересовање за односе у Црној Гори, подсјећајући на модел који је примијенила Руска православна црква у односима са народима и државама створеним распадом Совјетског Савеза, што се показало дјелотворним и прихватљивим у највећој мјери.

Руски патријарх и црногорски премијер истакли су потребу тражења прихватљивих рјешења за превазилажење познатих проблема и неспоразума у Црној Гори.

Ђукановић је руском патријарху Кирилу захвалио што ће присуствовати сутрашњем освештању Саборног храма Христовог Васкрсења.

Посјету патријараха Кирила, с којим се сусрео одмах по његовом доласку у Црну Гору, Ђукановић је оцијенио и као подстрек за јачање укупних веза и осавремењавање односа Црне Горе и Русије, који се развијају на обострано задовољство.

Он је упознао патријарха Кирила са актуелним процесима у Црној Гори, а посебно је истакао спремност за дијалог и тражење рјешења која би водила превазилажењу подјела у црногорском друштву, те изразио очекивање за помоћ и подршку у том правцу.

Поглавар Руске православне цркве пожелио је премијеру Ђукановићу успјех у вођењу државне политике и просперитет црногорском народу.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана