Омогућити издржавање казне у државама бивше СФРЈ
Њујорк - Министар правде и државне управе Србије Никола Селаковић данас је Савјету безбједности УН представио иницијативу Србије да се осуђенима у Хашком трибуналу омогући издржавање казни затвора у државама насталим распадом бивше Југославије, чији су држављани.
Селаковић је на сједници Савјета безбједности у Њујорку, посвећеној раду Хашког трибунала, предложио Савјету да размотри могућности измјене одредбе Статута Трибунала из 1993. године, којом је регулисано питање издржавања казни, а према којој осуђеници не могу да издржавају казне у државама бивше СФРЈ.
Он је указао да је Србија данас демократска држава, која је више пута демонстрирала своју преданост и капацитет поштовању међународних обавеза, укључујући и кажњавање одговорних за злочине, као и извршење пресуда у складу са европским стандардима, преносе медији.
Селаковић је подсјетио да је Србија 20. јануара 2011. године потписала Споразум о извршењу кривичних санкција са Хашким трибуналом, према којем осуђени пред тим судом за ратне злочине, злочине против човечности и геноцид могу издржавати казне затвора у Србији.
Министар је навео да, с обзиром да сврха кажњавања укључује и ресоцијализацију осуђеника, Србија сматра да се тешко може очекивати да ће доћи до остварења тог циља уколико осуђени казне издржавају у земљама чији језик не разумију, а указао је и на чињеницу да је већина земаља у којима се служе казне затвора географски веома удаљена од Србије, што додатно отежава, а у неким случајевима и потпуно онемогућава посјете породице и родбине, због чега су породице упутиле низ притужби Влади Србије.
Селаковић је рекао да су резултати вишегодишње сарадње са Трибуналом довољан показатељ озбиљности Србије и спремности да прихвати међународни надзор у вези са издржавањем казни хашких осуђеника, као и да пружи јасне гаранције да се осуђеници неће наћи на превременој слободи без одговорајућих одлука Трибунала, Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале, или неког другог тијела или органа УН који би у будућности био надлежан за та питања.
Он је подсјетио да државе настале на територији бивше Југославије, укључујући Србију, немају могућност да закључе са Трибуналом споразуме о издржавању казни осуђених лица, иако је предсједник Трибунала Теодор Мерон у свом извјештају навео да је Трибунал потписао споразуме о издржавању затворских казни са 17 држава.
Према његовим ријечима, Мерон је у извештају указао и да је за успјешно окончање манадата Трибунала потребно да се позову државе које још нису закључиле споразум да размотре могућност његовог закључивања.
Он је истакао да ће Србија, као и до сада, наставити да испуњава своје обавезе како у сарадњи са Трибуналом, тако и у сарадњи са резидуалним механизмом који почиње са радом 1. јула ове године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
