Министру Јовановићу поручено да му се «затру српско сјеме и племе»

„Хтио бих лично да питам Јовановића, смеће људско, како је то кад те мрзи цијела нација јер си смеће четничко... како је то кад ти неко на улици с неком штангом развали главу, е то не знаш, ал” ако нам се путеви икад укрсте сазнаћеш”, пише Сакач.

Он потом износи пријетње министру: “Ако те сретнем сто посто ћеш плакати и кукати … питај оног смрада Драга Крпина, био је секретар ХДЗ, како шљаге пуцају усред бијела дана, а актовка лети у ваздух на тргу берзе, касних 90-тих!! За дом спремни!!!”, написао је Сакач на свом Фејсбук профилу.

Сакач је приведен и задржан у истражном затвору у Загребу по одлуци Жупанијског суда, пише ријечки “Нови лист”. Због пријетње високом државном званичнику пријети му казна до пет година затвора.

Јовановић, међуитм, каже да га ништа неће зауставити у разоткривању криминала и корупције “ригидног десног конзервативизма и величању усташтва”. “Напротив, бићу још гласнији и истрајнији”, рекао је Јовановић за ријечки лист.

Србија се жалила, Хрватска одговорила: изоловани инциденти

Антисрпски инциденти у Хрватској су изолована појава а не правило, поручило је хрватско Министарство спољних и европских послова, додајући да хрватске власти поштују уставни закон о националним мањинама, пренијела је агенција Хина.

У вијести хрватске агенције наводи се да је Србија прије неколико дана упутила страним земљама non-papet - неслужбени дипломатски документ, у којем набраја недавне инциденте, од скидања двојезичних табли у Вуковару, до напада на српски конзулат у Ријеци и усташког поздрава “ За дом спремни”, који је на фудбалској утакмици узвикивао хрватски репрезентативац Џо Шимунић.

Поводом оптужби из Србије да је положај српске заједнице у Хрватској погоршан, извор из хрватског Министарства је за агенцију Хина рекао:

“Ријеч је о изолованим инцидентима, а не о кампањи усмјереној против српске заједнице. Одмах су их осудили сви хрватски званичници, од предсједника републике, премијера, министарке спољних и европских послова, до локалних лидера. Осудиле су их и невладине организације, као и релевантни хрватски медији, што се посебно односи на колумне и коментаре”.

Кад је ријеч о ћириличном писму и увођењу двојезичних натписа, хрватска страна наводи да је могла да одложи њихово спровођење, али да сматра да треба да поштује своје обавезе и да због тога очекује да власти у Србији подрже њене напоре, преноси хрватска новинска агенција.

Истовремено, хрватске власти тврде и да статус мањина у Хрватској и Србији није исти.

“У хрватском Сабору представници мањина имају загарантована мјеста, а хрватска мањина у Србији нема таква права, па тако досад нису добили ни уџбенике за наставу на матерњем језику, што је досад више пута било обећано и преузето као обавеза”, наводи се у изјави из Министарства.

Министарство додаје и да “не стоји да Хрватска спречава повратак готово педесет хиљада Срба колико их је у Србији с избјегличким статусом.

“Хрватска континуирано ради на повратку и обнови. У Хрватску се досад вратило више од 133.000 припадника националних мањина, од којих је већина српске националности”, наводе у Министарству.

Кад је у питању проблем навијачког дивљања и хулигана на спортским утакмицама, Министарство наводи да “политичко руководство Хрватске увијек осуђује такве испаде”, као и да “нажалост, ниједна држава није имуна на њих”, додајући да свака мора да их рјешава у оквиру своје надлежности, али и заједничким напорима.

Наводи се и да ни транспаренти: “Убиј Хрвата да Шиптар нема брата” или “Нож-жица-Сребреница”, као и паљење хрватских застава не придоносе сарадњи ни разумијевању међу грађанима и државама”, наводе у Министарству.

Отправница послова амбасаде Србије у Загребу Боса Продановић упутила је 15. новембар оштар протест помоћнику министра спољних послова Хрватске Жељку Купрешаку због све учесталијих инцидената чија су мета Република Србија и Срби у Хрватској.

Како је тада саопштило Министарство спољних послова Србије, хрватској страни је пренијето да су неприхватљиви и узнемирујући посљедњи напади на Генерални конзулат Србије у Ријеци, истицање у Загребу антисрпског плаката “српско породично стабло” на коме су приказани објешени Срби, исписивање графита на српским кућама у којима се Срби позивају да напусте Хрватску, као и укупна антисрпска кампања поводом постављања двојезичних табли у Вуковару.

Указано је на то да су наведени инциденти и изражени говор мржње према српској заједници у Хрватској, нажалост, најјаснији доказ веома тешких услова у којима Срби у Хрватској живе.

Посебно забрињава учесталост инцидената и чињеница да те инциденте нико од званичних органа Хрватске до сада није јавно осудио, наведено је у том саопштењу.

“Србија жели да са Хрватском развија добре односе, а од ње, као сусједне земље и чланице ЕУ, очекује да спријечи јачање антисрпске кампање и да Србима који тамо живе обезбиједи сва права која им, по европским стандардима и хрватском законодавству припадају”, закључило је Министарство.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.