Кетрин Ештон: Како сам успјела у немогућој мисији

Кетрин Ештон, средином ове године пошло је за руком оно што готово нико није очекивао – у Бриселу је окупила званичнике из Београда и Приштине и успјела да издејствује договор који многи већ називају историјским.

Када се кренуло са цијелом причом ни већина европских званичника није била увјерена да се може направити било какав помак, али како је вријеме одмицало видјело се да лејди Ештон, за разлику од својих претходника, спроводи нешто другачију тактику – умјесто да намеће сопствена рјешења, допуштала је странама у преговорима да сами предлажу своја рјешења, док је њена улога била да објашњава како би та рјешења могла да се имплементирају, који су могући проблеми и шта би додатно могло да се уради.

Било је ово први пут у скорашњој балканској дипломатској пракси да "зараћене" стране нису говориле о посредницима као о пристрасним играчима и врло радо су од њих тражили помоћ.

Побједа коју је Кетрин Ештон постигла на Балкану имала је значајан утицај на европску дипломатску службу. Осим на питању Косова, Кетрин Ештон се показала као веома способна и у преговорима са Украјином, као и по питању иранског нуклеарног оружја. Овим је још једном потврђено да када Европа говори једним гласом – а сада је то глас високе представнице за спољне послове – тада могу и да се очекују резултати. Баронеса Ештон успјела је да избегне замку уплитања у њене послове министара спољних послова земаља чланица ЕУ, што је раније био чест случај и што је доводило до слабљења позиције Брисела у међународним односима. Раније није било ријетко да Немачка, Француска, Британија, Италија, Грчка и друге земље, свака вођена својим интересима, убацује клипове у преговоре очекујући да за себе приграбе привилегије и "побједе" конкуренте. У исто вријеме, привлачећи Америку на своју страну, Кетрин Ештон је од вашингтонске администрације направила свог савезника који је на сцени био присутан баш онолико колико је то било потребно – да погура у кључним тренуцима када се чинило да би преговори могли доживети неуспјех.

Управо због свега тога, редакција Новог магазина у лику баронесе Кетрин Ештон види личност године јер је постигла оно што другима претходних 20 година није полазило за руком. У ексклузивном интервјуу за наш недељник Кетрин Ештон на неколико мјеста наглашава да успјех преговора није њен успјех, него представника Београда и Приштине који су у њима учествовали и који су издејствовали договор.

У свом посљедњем извештају у вези са напретком Србије у европским интеграцијама навели сте да је Београд постигао значајан искорак. С друге стране, поједине земље ЕУ, прије свих Немачка и Велика Британија, имају нешто критичкији однос износећи мишљење да би даљи напредак Србије требало условити потписивањем правно обавезујућег документа између Београда и Приштине. Колико су, по вашем мишљењу, овакви захтјеви контрапродуктивни?

Све земље чланице ЕУ подржавају отпочињање преговора о чланству са Србијом, као и преговоре о споразуму о стабилизацији и асоцијацији са Косовом. Један од разлога за такав став је значајан прогрес које су обе стране постигле у нормализацији својих односа. Сви договори постигнути током дијалога Србија – Косово обавезујући су.

Имплементација договора је тешка и за Београд и за Приштину. Гдје видите главне препреке на том путу?

Обије стране су веома озбиљно пришле процесу имплементације, са одлучношћу да се одради све до крајњих детаља. До сада је 50 људи из Београда и Приштине било у нашим канцеларијама на договорима. Сви детаљи су веома важни и биће потребно детаљно проћи кроз све њих – а за то је потребно вријеме.

На почетку ваше мисије на Балкану говорило се да је ријеч и немогућој мисији, али ви сте успјели да направите до тада невиђени дипломатски удар и за сто доведете Ивицу Дачића и Хашима Тачија да потпишу договор о Косову. Који је био ваш рецепт за успјех?

Двојица премијера су постигла овај договор. Они су показали политичку храброст и одлучност и жељу да дођу до рјешења. Моја улога и улога мог тима била је да им помогнемо у тим тежњама. Била је привилегија бити дио процеса. То је био њихов успјех.

Није никаква тајна да је већина министара спољних послова земаља чланица ЕУ сматрала да је рјешење проблема Косова превише компликовано и да су врло радо вама предали врућ кромпир у руке, очекујући да ни ви нећете имати успјеха. Шта сте радили другачије у односу на своје претходнике што је овог пута довело до резултата?

Током цјелокупног процеса имала сам пуну подршку министара спољних послова ЕУ – они су жељели да Европска унија буде водећа снага у овом процесу и у томе смо успјели. Успјех је у одлуци двојице балканских политичара да раде заједно – успјела сам да нађем оквир и мјесто гдје ће успјети да остваре тај свој циљ.

У једном чланку стручњак за Балкан Миша Глени је написао: "Надам се да ће војска политичара и бирократа из неколико европских влада који су радили иза леђа лејди Ештон у протеклих неколико година скупити храброст и у јавности истаћи њене заслуге". Видите ли овај споразум и као своју побједу, такође?

Све што сам радила чинила сам у име ЕУ. Једину побједу овдје издејствовали су Београд и Приштина, али Европска унија је значајан играч у сусједству који може још много да понуди – своје знање стечено у прошлости, али и наду за будућност.

Вјерује се да су ваши блиски односи са доскорашњом америчком државном секретарком Хилари Клинтон били кључни за придобијање америчке администрације да не стаје на страну Приштине. Колико је била значајна америчка улога током преговора?

Блиско смо сарађивали са Сједињеним Државама на бројним питањима и они су у потпуности подржавали посао којим сам се бавила – прво преко државне секретарке Хилари Клинтон, а касније преко њеног насљедника секретара Керија. Захвална сам им на њиховој несебичној помоћи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.