Jосиповић у октобру у Београду

Он је уједно оцijенио и да су односи Србије и Хрватске ушли у другу, бољу фазу.

У интервјуу за агенцију Бета, који је рађен првог дана хрватског чланства у Европској унији, Јосиповић је рекао да су у току припреме за његову посjету Београду у октобру.

"Наши тимови договарају састанак, највjероватније ће тај састанак бити у 10. мjесецу", објаснио је хрватски председник.

На питање зашто се са Николићем није званично срео током његовог учешћа на прослави хрватског приступања ЕУ у Загребу, како је то очекивано у Београду, Јосиповић је одговорио да је са српским председником у Загребу "сjедео и разговарао", али да званичан билатерални сусрет није било могуће организовати због великог броја страних гостију.

Јосиповић је најавио и да ће у наредна три-четири мjесеца посjетити све земље у региону, а прва службена посjета као предсjедника 28. државе чланице ЕУ биће посjета БиХ.

Хрватски председник је негирао да је у односима Загреба и Београда било "ледено доба" рекавши да је "постојала фаза када је дошло до захлађења, али на вербалном, не практичном нивоу".

"Драго ми је да смо ушли у другу, бољу фазу и на комуникацијском нивоу. То је наша заједничка одговорност, и политичара и медија и свих оних који желе добро градјанима с обijе стране границе", нагласио је Јосиповић.

Он је подсjетио да је имао одличну сарадњу с бившим предсjедником Србије Борисом Тадићем, али није желио да пореди бившег и садашњег српског предсејдника.

"Поштујем избор грађана Србије и не бих поредио предсједнике. Одлично сам сарађивао с Тадићем, нема никаквог разлога да исто не буде с Николићем. Знамо да је један можда сплет несрећних изјава био разлог за нешто суздржанију комуникацију. Сад таквог разлога више нема и надам се да га неће бити ни с једне стране", нагласио је Јосиповић.

Према његовим ријечима, то је прилика да се и с предсједничког нивоа "погурају позитивни процеси".

Јосиповић је изјавио да његова земља остаје привржена наставку ширења Уније на све земље региона и да на путу европских интеграција неће блокирати сусједе.

"Хрватска је имала тешке преговоре, тежак поступак уласка у ЕУ, али се исплатило. Хрватска је постала боље друштво и ја нашим сусједима желим да што брже пређу тај пут", поручио је Јосиповић у интервјуу за агенцију Бета.

Он је рекао да се уласком Хрватске у ЕУ суштински не мијења њен однос према сусједним земљама које нису чланице, и подсјетио да и бивша, и садашња хрватска влада имају јасну жељу да Хрватска буде добар партнер и сусјед.

"Промјена је та да Хрватска, као чланица ЕУ, може да више помогне сусједима, али и себи. Наш стратешки интерес је да све земље буду у ЕУ која је јамство мира, стабилности и добре сарадње, трговине, науке и свега другог", нагласио је Јосиповић.

Предсједник очекује да ће чланство Хрватске у ЕУ и помјерање граница Уније на Балкану врло позитивно утицати на регион што је показало и хрватско искуство. Он је рекао да се Хрватска залагала да њени сусједи по уласку Хрватске у Унију добију могућност преласка границе с личном картом, али да су за сада у ЕУ резервисани према тој идеји.

"Вјерујем да, можда, када се мало устали ситуација, када буде јасно да нема неког великог бијега преко границе, да ће се такав режим установити у односу на границу која је уз Хрватску", проценио је он.

На питање када очекује даље ширење ЕУ, Јосиповић је одговорио да је увјерен да ће за земље региона главно бити испуњавање критеријума.

"То неће бити лако, зависи само од вас. Посебно зато што неће бити 'пакет-аранжмана', већ ће свака земља напредовати својим темпом", рекао је хрватски предсједник.

Изразио је увјерење да ће, уз испуњавање критеријума, улазак Србије у Европску унију "можда бити бржи него што неки предвиђају" уз то што унутар ЕУ постоји позитивно расположење, барем из Хрватске и Словеније.

Упитан да ли је могуће да, упркос обећањима да то неће чинити, Хрватска искористи чланство у Унији и отвореним питањима блокира своје сусједе на њиховом европском путу, Јосиповић је одговорио да постоји теоретска могућност, али да у то не вјерује.

"Можда је могуће замислити неке велике поремећаје у међусобним односима због којих би могло доћи до застоја, али то је само теоретска могућност. Ја у то не вјерујем. Мислим да је опште расположење у политици, па и у јавности да се сусједи подрже.

Улазак Хрватске у Унију, оцијенио је Јосиповић, убрзаће процес рјешавања отворених питања између Србије и Хрватске. Што се тиче нерјешене границе на Дунаву, Јосиповић сматра да то није "вруће питање" и да ће се највјероватније ићи на међународну арбитражу.

Као посебно важно навео је потребу рјешавања питања несталих које је примарно људско, а онда и политичко питање.

"Ту смо у задње вријеме направили озбиљне и важне искораке. Нема ниједног разлога да обије дрзаве до краја не истраже шта се догодило и да не омогуће породицама да сазнају шта је било с њиховим најмилијима", указао је хрватски предсједник.

Поручио је да у Хрватској нема политике која би изгбјеглима забранила да се врате, иако у пракси постоје проблеми, посебно када је ријеч о враћању имовине. Оцијенио је да је данас то првенствено економско питање, али питање је и то колико људи послије 20 година заиста хоће да се врати у Хрватску.

Када је ријеч о међусобним тужбама за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу, Јосиповић је рекао да се нада да ће "владе дијве државе наћи прави одговор и да ће можда тужба постати и беспредметна ако се друге ствари ријеше како би требало, посебно када је ријеч о несталима".

На питање шта се за Хрватску промјенило уласком у ЕУ, Јосиповић је нагласио да је она сада у потпуно другом окружењу, и да је у прилици да, сједећи равноправно са свим европским земљама, уважацвајући све разлике у економском смислу или величини, одлучно утиче на формирање политике ЕУ.

Навео је и европске фондове који Хрватској стоје на располагању, али и утакмицу у коју улази с најбољима што ће је, како је рекао, натјерати да буде још боља.

"Наше чланство у ЕУ бих окарактерисао као нову велику прилику", закључио је хрватски предсједеник у интервјуу за Бету.

На питање да ли ће се кандидовати за нови предсејднички мандат с обзиром да је од избора, по свим истраживањима јавног мнења, увјерљиво најпозитивнији политичар у својој земљи, Јосиповић је одговорио да за одлуку има времена, али да му се чини нормалним да се кандидује, ако и по истеку његовог мандата за годину и по, повјерење грађана остане на садашњем нивоу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.