Фридом хаус: Закон о слободи вјероисповијести уперен против СПЦ
ПОДГОРИЦА - Фридом Хаус је у извјештају људским слободама у дијелу који се односи на Црну Гору навела да је доношење Закона о слободи вјероисповијести, за који се широко сматра да је уперен против Српске православне цркве /СПЦ/, додатно поларизовало већ подијељено друштво и скренуло пажњу јавности са осталих државних афера, објавила је Епархија будимљанско-никшићка.
Према наводима из извјештаја организације Фридом Хаус, усвајање овог закона изазвало је насилне прекиде у згради парламента и хапшење одређеног броја чланова ДФ-а.
Истакнуто је да је владајућа коалиција током године донијела неколико упитних одлука, укључујући Закон о слободи вјероисповијести, којим се вјерски субјекти обавезују да доставе доказ о власништву над било којом некретнином или имовином стеченом прије 1918. године, што је захтјев који би могао оптеретити СПЦ.
Како се подсјећа у извјештају, у децембру је Скупштина усвојила Закон о слободи вјероисповијести или вјеровања и правном положају вјерских заједница упркос снажним приговорима многих опозиционих партија и СПЦ, којој пријети губитак имовине, конфискацијом од стране државе.
“Сви покушаји опозиције да измијени закон прије његовог усвајања надгласани су. Посланици из ДФ-а покушали су да спријече коначно гласање о Закону изазивајући хаос у скупштинској сали, али их је зауставило обезбјеђење. Касније је седамнаест посланика ДФ-а ухапшено због насилног ометања”, наведено је у извјештају Фридом Хауса.
Црногорски предсједник Мило Ђукановић, како подсјећа Фридом Хаус, потписао је закон 28. децембра, дан након што је усвојен.
“Велики мирни протести широм земље, које је организовала СПЦ, одмах су започели и наставили се у 2020. години”, напоменуто је у извјештају Фридом Хауса.
Из Епархије су истакли да се организација Фрудом Хаус у поменутом извјештају осврнула на стање у Црној Гори која је на листи ове организације отишла корак назад, али да је остао занемарен један врло важан дио извјештаја.
“Неки од домаћих медија су покушали оспорити поменути извјештај, тврдећи да су жлитије у извјештај за 2019. годину ушле само да би се створила што негативнија слика о Црној Гори, иако су оне постале актуелне почетком 2020. годинеж”, наводи Епархија.
Иако у извјештају, како додају, није експлицитно наведено на које протесте се мисли, неки медији су протумачили да је ријеч о литијама, али је због непостојања превода комплетног извјештаја, шира домаћа јавност остала ускраћена за директну информацију.
“Као и много пута до сада, у медијском простору су се нашле полуистине и интерперетације”, кажу у Епархији будимљанско-никшићкој, те додају да су у нади да ће превод потпуног посебног извјештаја за Црну Гору што скорије угледати свјетлост дана објавили превод пасуса који се односе на контроверзни Закон и посљедице које је изазвао.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
