Сан о слободи повео српски народ у борбу

НЕВЕСИЊЕ - Невесињска пушка није била пушка освете и мржње, већ вапај српског народа за слободарским животом, симбол отпора и темељ борбе свих балканских народа и држава које су биле под османском окупацијом, а које и данас треба да воде рачуна о својој слободи.

Истакнуто је то данас у Невесињу, гдје је одржана централна прослава 150 година од Невесињске пушке, устанка подигнутог у мјесту Крекови код Невесиња 9. јула 1875. године против отоманске власти. Сукоб се убрзо проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе, да би временом прерастао у српско-турски рат. 

Свечана академија у оквиру централне манифестације одржана је на Тргу слободе у Невесињу у присуству највиших званичника Републике Српске, Србије и Црне Горе, који су положили вијенце и цвијеће код спомен-обиљежја јунацима Невесињске пушке у селу Крекови код Невесиња. 

Код спомен-обиљежја у Крековима помен херцеговачким устаницима служило је владика диоклијски Пајсије, а свему је претходила света архијерејска литургија, коју је у Храму Вазнесења Господњег служио патријарх српски Порфирије. 

Обиљежавање овог значајног историјског догађаја заједнички су организовале Српска и Србија и скуп симболизује јединство српског народа. 
Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да су славни Невесињци, који су прије 150 година дигли устанак, учинили да Невесиње више није само географска тачка, него темељ српске историје, српског идентитета и понос српског народа.

- То је народ који се увијек борио за слободу. Слобода је кључна ријеч кроз нашу историју, она је повела готово голоруки народ Херцеговине у устанак. Наша историја говори да српски народ није пристајао да буде потлачен, трпио је, али је маштао о слободи и искористио прву прилику да се за њу бори. Срби су на овим просторима дигли 136 устанака и буна, сви су били угушени у крви, а њихове вође набијане на колац - нагласио је Додик.

Он је поручио да и данас морамо да водимо рачуна о својој слободи, народу, својим земљама и плановима. 

- Устаници су тада у Херцеговини имали исти овај порив и сан, као и ми данас, да један народ буде заједно, да не буде подијељен, да буде јединствен српски народ. Српска се и данас бори за иста права. Историјски циљ српског народа мора да буде уједињење Српске и Србије - нагласио је Додик и истакао да се морају извући поуке из историје.

Премијер Србије Ђуро Мацут казао је да је Невесињска пушка српско завјетно опредјељење за живот у слободи те нагласио да ће Србија остати јединствена и наставити да води бригу о Србима, ма гдје да живе.

Мацут је истакао да снага српског народа мора бити његова слога.

- То је завет Светог Саве, као и жртве јунака са херцеговачког крша. Слава свим херојима Херцеговачког устанка 1875. године. Свима који се радују нашим поделама поручујем - Србија ће остати јединствена и неподељена и наставиће да води бригу о свим нашим сународницима - рекао је Мацут.

Изасланик предсједника Србије Милош Вучевић изјавио је да је у Невесињу писана историја које дефинише српски народ и инспирише будућа покољења, наводећи да се идентитет може сачувати само јединством.

Да је Невесињска пушка један од темеља српске државотворности поручио је предсједник Народне скупштине РС Ненад Стевандић наводећи како се много пута показало да за Србе нема живота без властите државе, коју су спремни да дијеле са свима који су против страних намјесника.

- Насљеђе Херцеговачке пушке као сјеме и путоказ слободе морамо да чувамо као очи у глави док корачамо у будућност као поносан и слободарски народ - истакао је Стевандић.

Предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић оцијенио је да је невесињски устанак постао симбол отпора и темељ слободе свих балканских народа и држава које су биле под окупацијом Османског царства.

- Јунаштво устаника неће се памтити као нека локална или регионална епопеја, оно је историјска прекретница која је отворила источно питање како се то тада називало у европској политици и штампи. Јунаци Невесињске пушке нису се борили само за своје село, фамилију и завичај, него за слободу свих Срба, за достојанство народа, за право на живот у слободи - рекао је Мандић и додао да представници Црне Горе долазе у Невесиње, не да буду изасланици и свједоци било каквог народног пораза, већ да се поклоне јунацима Невесињске пушке и искажу високо поштовање мученичкој Херцеговини и то у тешким временима, када се покушава прекројити историја.

Невесињци, као и сви Херцеговци, вијековима су гинули за слободу српског народа, а сада је њихов поглед упрт у будућност и даљи развој, али никад при том не заборављајући јуначку прошлост - сматра начелник Невесиња Миленко Авдаловић.

- Гинули су Херцеговци и Невесињци не само у Невесињској пушци, него и касније, током Другог свјетског рата, у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату у којем је за одбрану Српске, прве слободне српске државе са ове стране Дрине, погинуло 476 бораца Невесињске бригаде - истакао је Авдаловић и додао да је слобода скупо плаћена, али Срби и други који живе са њима никада раније нису имали оволики степен права.

Патријарх Порфирије поручио је да Невесињска пушка није била пушка освете и мржње, већ вапај и хитац српског народа у просторе слободе и достојанства.

- Невесињска пушка није само одјек, већ је продужетак Лазаревог косовског завета који је у исто време и нови завет - рекао је патријарх Порфирије. 

Митрополит црногорско-приморски Јоаникије поручио је да је Невесињска пушка у српском народу пробудила наду у ослобођење и обнову државе Немањића. Јоаникије је истакао да су Херцеговци и Црногорци били заједно и у овом устанку.

- Били су једнодушни и једномислени, нису имали наоружање као турска сила, али су имали срце, спремност и наду да ће њихова борба донијети слободу и уједињење српског народа - нагласио је владика Јоаникије и додао да је Херцеговина, као и Шумадија и Црна Гора, била носилац слободарске мисли.

Лажне идеологије

Милош Вучевић је упозорио на то да су у прошлости лажне идеологије и варљиве политике и пропаганде настојале да Невесињску пушку представе као устанак "народа и народности Југославије" који су се дигли да стварају социјалну републику, изврћући саму суштину устанка.

- Писане су књиге и снимани филмски спектакли да би се допрло до што ширих друштвених слојева. Та лаж добар је пример како је током комунистичког и Брозовог периода, али и данас, вршена крађа историје, крађа националних победа и на крају - крађа идентитета. А једина истина је да је овде Србин лио крв за слободу свих, да је веровао наивно и часно да он у свом јунаштву треба и другима слободу да подари - нагласио је Вучевић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.