Овај континент се загријава брже од других!

БРИСЕЛ - Европа је континент који се најбрже загријава, што изазива временске непогоде, а у поплавама прошле године широм Европе погођено је најмање 413.000 особа, показује извјештај Коперникове службе за климатске промјене и Свјетске метеоролошке организације за 2024.

Прошла година је поново била најтоплија забиљежена у Европи, са рекордним температурама у централним, источним и југоисточним регионима.

Олује су често биле јаке, а поплаве су биле широко распрострањене, а примијећен је изразит климатски контраст између истока и запада - изузетно суво и топло на истоку, а топло али влажно на западу.

- Овај извјештај наглашава да је Европа континент који се најбрже загријава и да доживљава озбиљне утицаје екстремних временских и климатских промјена - рекла је Селесте Сауло, генерални секретар Свјетске метеоролошке организације Документ, који укључује доприносе око 100 научника, пружа низ забрињавајућих података, као што је највиша забиљежена температура површине мора, 0,7 степени изнад просјека у европском региону и 1,2 степени изнад просјека у Медитерану, наводи РТВЕ.

Овај индикатор је посебно опасан, јер површинска температура мора и океана дјелује као гориво које напаја атмосферске систем, што значи да што је вода топлија, то се више паре и енергије ослобађа у атмосферу, повећавајући снагу олуја и екстремних догађаја.

- У 2024. године, температуре широм Европе се догодио значајан пораст, повећавајући ризик од топлотних таласа, тропских ноћи и шумских пожара -рекла је Ана Кабре, климатски научник са Универзитета у Пенсилванији.

Током невремена које је захватило Валенсију и друге околне провинције Шпаније, према Саманти Берџес из Европског центра за средњорочне временске прогнозе (ЕЦМВФ), оборени су национални рекорди за укупну количину падавина за један, шест и 12 сати, док је максимални укупан број падавина измјерен за 24 сата достигао 771,8 милиметара, други највећи забиљежени у Шпанији.

Према ријечима експерткиње, интензитет падавина је вјероватно повезан са климатским промјенама, јер пораст температуре атмосфере и површине мора подстиче накупљање водене паре у облацима.

Што се тиче екстремних врућина, југоисточна Европа је прошлог лета доживјела најдужи топлотни талас у историји - 13 узастопних дана, са 55 одсто погођеног региона. Поред тога, данима су оборени рекорди са "тешким термичким стресом" (66), којим се мјери како људско тијело реагује на утицај високих температура - и "тропским ноћима" (23) у којима минимална температура није пала испод 20 степени.

Са друге стране, само 31 одсто европске територије имало је најмање 90 дана мраза, што је најмањи проценат забележен до данас (просјек је 50 одсто). Што се тиче глечера, сви европски региони су претрпјели губитак леда, а посебно су погођени Скандинавија и Свалбард, који су забиљежили највеће стопе губитка масе у својој историји: 1,8 метара просјечне дебљине изгубљене у Скандинавији и 2,7 метара на Свалбарду, који је био једно од најбрже загријаних области на планети.

Када су шумски пожари у питању, Португалуха је најтеже погођена, са приближно 25 одсто површине континента изгорјело до 2024. године (око 110.000 хектара за само недјељу дана и 42.000 људи погођено).

За Виктора Реска де Диоса, професора шумарског инжењерства и глобалних промјена на Универзитету у Леиди, овај извјештај је ''још један подсјетник на озбиљност и брзину којом климатске промјене напредују широм Старог континента“.

Он истиче да ''у тренутном геополитичком контексту, тежња ка смањењу концентрације CO2 сада изгледа као наше главно оружје и прилагођавање на климатске промјене“.

У извјештају се ипак наводи да је постигнут напредак у области обновљивих извора енергије, а да је производња електричне енергије из ових извора у Европи достигла рекордних 45 одсто у 2024. години, премашивши 43 одсто остварених 2023. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.