Откривене "сакупљачи костију" - ријетке гусјенице месождерке

ВАШИНГТОН - Научници на Хавајима открили су нову, ријетку врсту гусјеница месождера које сакупљају кости, због чега су прозване „сакупљачи костију“.

Након излегања, сићушни инсекти живе скоро цијели свој живот у мрежи једног паука, једући све рањене или недавно преминуле инсекте које је њихов домаћин ухватио.  

„Они ће такође пронаћи комадиће сувог меса од буба залијепљене за мрежу и појести то“, рекао је Данијел Рубинов, професор катедре за ентомологију на Универзитету Хаваји Маноа, преноси USA Today.  

Како је навео, ови инсекти не само да једу месо, већ су и канибали.  

„Ако наиђу на другу, мању гусјеницу, радо ће је појести. Зато никада не налазимо више од једне гусјенице по мрежи“, рекао је Рубинов.  

Гусјенице месождерке су изузетно ријетке и чине мање од 0,13 одсто врста мољаца и лептира широм свијета, али према ријечима истраживача, „сакупљачи костију“ су још рјеђи.  
Рубинов је навео да истраживачи раде на објављивању описа новооткривене врсте који ће укључивати формално научно (латинско) име.  

Припада необичном роду који се зове *Hyposmocoma* мољци, познати као „фенси гусјенице“ у њиховој фази ларве.  

Као што ракови пустињаци позајмљују шкољке, „фенси гусјенице“ праве куће од пијеска, комадића биљног материјала и лишајева.  

Гусјеница „сакупљача костију“ плете свилену преносиву футролу којом се покрива, а затим је пажљиво, методично украшава дијеловима тијела мртвих инсеката.  

Док прелазе квадратну стопу паукове мреже гдје праве свој дом, гусјенице покупе дијелове инсеката које је паук оставио након што је прогутао свој плијен.  

Затим пажљиво мјере те дијелове тијела прије него што их уткну у своју колекцију, ротирају и испитују сваки комад и понекад их жваћу ради подешавања. Гусјенице увијек раде на својим кућиштима, које надограђују током раста.  

Научници вјерују да то раде зато што живот у пауковој мрежи није најбезбједнија ствар ако сте укусна мала гусјеница која живи заједно са гладним пауком.  

„То је лудо – причамо о животу у лављој јазбини. Али то такође није лош посао. Ако, рецимо, буба покуша да вас нападне, паук ће је први шчепати“, навео је Рубинов.

До сада, истраживачи никада нису пронашли ниједну од ових гусјеница које су поједене или умотане у паукову мрежу, додао је он.

Једном када гусјенице поједу довољно буба да би биле спремне за метаморфозу, што траје обично неколико мјесеци, оне постају сићушни мољци величине зрна пиринча, а затим одлете и паре се.

Женке мољца одлажу своја скоро невидљива јаја на мјестима гдје постоји вјероватноћа да ће се формирати паукова мрежа, посебно труле трупце, шупљине дрвећа и шупљине у стијенама.

"Они су прољећни мољци и гусјенице проналазимо гусјенице у фебруару", објаснио је Рубинов и додао да су они једина лоза гусјеница на Хавајима за коју се зна да је еволуирала да живи у пауковој мрежи.

Генетско тестирање је показало да су се вјероватно одвојиле од сличних врста гусјеница прије више од 5 милиона година, а до сада су пронађени само у удаљеном подручју од 13 квадратних километара на западној страни острва Оаху.

Научници брину да су гусјенице на ивици изумирања баш као што су откривене.

"Сакупили смо их само 62 током 20 година. Постоји јединствено, а онда постоји супер-јединствено. Ови момци су супер-јединствени", закључио је Рубинов.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.