Потцијењени класик домаћег рока на винилу

Бранислав Предојевић
Foto: Промо

БЕОГРАД - Четрдесет година након објаве четвртог албума “Како бубањ каже” култног београдског састава “Електрични оргазам” издавачка кућа “Југотон/Кроација” представља његово ремастеризовано реиздање на винилу.

Плоча долази у луксузном паковању и на прозирном плавом винилу, настављајући серију објављивања кључних момената из дискографије београдских рок легенди на богато опремљеним винилним реиздањима.

Оригинално објављен 1984. године, албум “Како бубањ каже” био је сигнал промјена унутар “Електричног оргазма”. Већ је претходни албум “Les Chansones Populaires”, са обрадама и интерпретацијама пјесама које су претходно снимили “Ролингстонси”, “Дорси”, “Битлси”, Дејвид Боуви… наговијестио помак од новоталасних почетака, да би “Како бубањ каже”  групи отворио нове и шире музичке хоризонте.

У “Екс Ју рок енциклопедији” новинар и публициста Петар Јањатовић описује “Електрични оргазам” као групу која је имала привилегију да одраста у јавности. Кључна ријеч у реченици, одрастање, добила је своје објашњење на албуму “Како бубањ каже”. Како ниједно одрастање није посве исто, тако су чланови групе “Електрични оргазам” пролазили кроз своје умјетничке и животне фазе. Одрастање није ни праволинијско ни очекивано, иако понекад изгледа као да цијелу вјечност нема напретка, није ријеткост да се у неком краћем времену осјети скок од седам километара.

Сам албум “Како бубањ каже” није најпознатији албум “Електричног оргазма”, али је уз “Les Chansones Populaires” превео бенд из вода панк револуције у подручје рок еволуције, односно из фокуса “сада и овдје” који је красио раније радове, “Како бубањ каже” је представио перспективе за будућност, као и рефлексивне погледе у прошлост.

Тадашњи басиста групе Јован Јовановић Гроф у пропратним текстовима на реиздању се присјећа да је бенд био разапет између жеље за промјеном и властитих могућности у датом тренутку.

- Албум је уобичајеније одсвиран него иначе. Хтели смо да свирамо нешто класичније, да има почетак, средину и крај, али нисмо били довољно искусни - рекао је Јовановић.

Гитариста, пјевач и главни аутор Срђан Гојковић Гиле каже да је био свјестан да се група мора мијењати ако жели да опстане.

- Небојша Гргић Грга, наш тадашњи менаџер, сугерисао ми је да пишем дуже текстове, дуже од пар речи, на пример: “Волим кад сам сасвим сам”. То ми је било занимљиво као изазов па сам писао дуже текстове као што су “Београд” и “Волим те” - рекао је Гојковић.

Клавијатуриста и вокалиста групе Љуба Ђукић је имао нешто другачије мишљење о новом умјетничком смјеру групе.

- Мислили смо да ће бити као с “Лишће прекрива Лисабон”, гомилу ствари смо правили у студију. На “Лишћу” је било лакше извести јер су песме биле много краће и био је другачији начин рада. Песме са “Како бубањ каже” су биле класичне рок песме за које смо мислили да ћемо их довршити у студију. Хтео сам свирати музику коју смо свирали као на прва два албума, тај наш звук је био оригиналан и аутентичан, нисам се тада видео у класичном рок звуку - рекао је Ђукић.

Саме припреме и снимање обиљежени су бројним проблемима, гитариста Љубомир Јовановић Јовец отишао је из састава, док је  бубњар Горан Чавајда Чавке имао проблема са законом, што се, по Гилетовим ријечима, дефинитивно одразило на састав.

- Чавке је био ухапшен и отишао на 10 месеци у затвор. Рекли смо: “О. К, немамо соло гитаристу, ајмо звати доста гостију, женске вокале, дуваче (Киру Митрева, Гоцу Димитровског и Ивана Швагера, оп.а.)”. Горан Појатић је лепо свирао клавир, певале су Марина Швабић, Зора Витас и Лили Јончић. Иван Пајевић (некадашњи члан групе “Игра стаклених перли”) је одсвирао феноменалне соло гитаре у “Скамењен” и “Ја желим промене”. Он је требало да буде нови соло гитариста у бенду за албум “Дисторзија”, чак смо имали и пробе са њим, али онда је отпутовао у иностранство и у бенд је дошао Банана. Такође, легендарни блуз музичар Пера Џое свира усну хармонику у песми “Тетовиране девојке”. А ту је и Пико Станчић на другом комплету бубњева на самом крају песме “Како бубањ каже” - рекао је Гиле.

Тачно 40 година послије пјесма “Тетовиране девојке” је након касетне верзије на винилу. Након 40 година Гиле, Љуба, те актуелни чланови  Зоран Радомировић Шваба, Бранислав Петровић Банана и Благоје Недељковић Паче обиљежавају 20 година од Љубиног повратка у бенд.

- Ја сам изашао на једна, а Љуба на друга врата, а онда смо се након 20 година опет нашли у истој просторији у коју смо ушли кроз та различита врата и од онда није било већих несугласица - каже Гиле.

Љуба такође не крије задовољство због повратка у матични бенд.

- Кад сам се вратио у “Оргазам”, нисам капирао да ћу остати 20 година. Бенд боље звучи, нисмо одсвирали лош концерт. Пробили смо нешто, имамо свој ниво, све је то усађено и то је то, то смо ми. Ово је сад неко друго задовољство које нисам имао док сам имао 23 године и то се чује и види - рекао је Ђукић.

Гледано са дистанце од четири деценије, албум “Како бубањ каже” врхунска је колекција пјесама којом је бенд дефинитивно скинуо све неудобнију униформу новог таласа и врло вјешто ускочио у разбарушени стил базичног рок звука, уз интелигентне и духовите текстове, те доста опуштенији и непретенциознији звук, правећи снажан искорак према најкомерцијалнијој фази бенда крунисаној албумом “Дисторзија”.

Албум долази са доњнлоад картицом за преузимање мп3 верзије албума којег је ремастерисао Горан Мартинац. За ликовно обликовање реиздања, као и ретуширање оригиналног омота заслужан је Дарко Кујунџић, док књижица која прати реиздање, уз текстове Гордана Бакоте и Зорана Тучкара, доноси и фотографије Милана Достанића и Драгана Папића.

Омот

Омот албума био је парафраза албума “Black and Blue” (1976) славних “Ролингстонса”, што, наравно, није случајно, већ јасан и директан омаж.
Тадашњи чланови бенда су редом вољели “Стонсе”, а Љуба их је чак гледао уживо у вријеме тог албума, када је био петнаестогодишњак. Гилету је тај албум међу два-три најдража албума “Стонса”. Сличности ту не стају јер оба албума  представљају бендове с најмањим бројем пјесама на албуму до тада, а минутажа самих пјесама је никад дужа. И један и други бенд су у том периоду имали само једног гитаристу у “службеној” постави, и код једног и код другог албума било је обиље гостујућих музичара који су бљеснули својим вокалним, односно инструменталним дионицама. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана