Тајне Селинџеровог живота

Вајнстинова компанија саопштила је да ће се филм фокусирати на Селинџеров живот између Другог свјетског рата и објављивања "Ловца у житу" 1951. и да ће истраживати "утицаје рата на умјетника". 

Сценарио за филм написаће Шејн Салерно, чији је документарац "Селинџер" 6. септембра почео да се приказује у пробраним биоскопима у САД. 

Салерно је годинама истраживао повученог писца за документарац и недавно је са Дејвидом Шилдсом објавио књигу о њему на 700 страна. 

Критичари су, међутим, сасјекли документарац, оцијенивши да је опсједнут славом и она врста филма какве је Селинџер презирао. 

Наиме, писац је служио у контраобавјештајној јединици при Четвртој пјешадијској дивизији, а задатак им је био да испитују нацистичке дезертере и симпатизере. Био је стациониран у Тивертону, гдје се одвија радња приповијетке "За Есме - с љубављу и мучнином" - вјероватно најупечатљивије од "Девет прича". Шестог јуна 1944. искрцао се на плажу Јута, а касније учествовао у Арденској бици.

Хоспитализован је 1945. због "борбеног замора" - што је често био еуфемизам за нервни слом - и послије опоравка остао у Европи и по завршетку рата, трагајући за функционерима Нацистичке партије.

Оженио се Њемицом, али брак није потрајао - радило се о докторки о којој су биографи открили врло мало података. Звала се Силвија, како каже Маргарет Селинџер, али је Селинџер увијек звао Салива (слине).

Његова култна књига "Ловац у житу" објављена је 1951. године и већ је прва реченица, помало у духу Марка Твена, указивала на нови смјели правац у америчкој књижевности: "Ако вас стварно занима све ово, вјероватно ћете прво хтјети да сазнате гдје сам рођен, какво је било моје безвезно дјетињство, шта су моји радили у животу прије него што су ме добили и још масу таквих глупости а ла Дејвид Коперфилд, али нисам баш расположен да се упуштам у те ствари".

Ако неки, посебно наставници и библиотекари, нису знали шта да мисле о књизи, "Ловац" је постао бестселер, а наратор и главни јунак, Холден Колфилд, тинејџер којег су избацили из школе, постао је најпознатији амерички књижевни мангуп послије Хаклберија Фина.

Са својим циничним, жаргонским тоном, саосјећањем за пубертетлије, и снажним, али отуђеним осјећањем за морал и неповјерењем према свијету одраслих, овај роман је погодио жицу хладноратовске Америке и убрзо стекао култни статус, посебно међу младима.

Читање "Ловца" је некад представљало кључну степеницу у одрастању, готово подједнако важну као добијање возачке дозволе.

Роман је остао пријемчив до данас, иако неке од Холденових брига данас дјелују старомодно. Годишње се још увијек прода 250.000 примјерака ове књиге.

Марк Дејвид Чепмен, који је 1980. убио Џона Ленона, рекао је да се објашњење тога што је урадио може наћи у "Ловцу у житу".

Филип Рот је 1974. написао: "Реакција студената на дјела Џ. Д. Селинџера знак је да он, за разлику од већине других, није окренуо леђа времену, већ да је успио да укаже на данашњи сукоб идентитета и културе."

Селинџер је послије објављивања "Ловца у житу" живио далеко од очију јавности у Корнишу, Њу Хемпшир, гдје је 2010. преминуо.

Заводник

Као млади писац, Селинџер је био нека врста заводника и забављао се, између осталих, са Уном О’Нил, кћерком Јуџина О’Нила и будућом женом Чарлија Чаплина. Године 1953. упознао је Клер Даглас, кћерку британског критичара Роберта Лангдона Дагласа, у то вријеме деветнаестогодишњу студенткињу са Редклифа. Вјенчали су се двије године касније. Маргарет је рођена 1955, а Метју, који је сада глумац и филмски продуцент, 1960. године. Али брак је убрзо кренуо погрешним током и гђа Даглас је 1966. затражила развод, тврдећи да би јој "останак у браку озбиљно нарушио здравље и угрозио разум".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.