Сатиричари одали почаст Змају
Београд - Једанаести "Сатира фест" одржан је у знаку 180. годишњице рођења Јована Јовановића Змаја, најбољег српског афористичара 19. вијека, под геслом "Покажите зубе", а најбољи афористичари награђени су признањима за своје стваралаштво.
Централно дешавање одржано је у петак у свечаној сали Градске општине Стари град, гдје се окупило 30 најбољих афористичара из Србије, БиХ, Црне Горе, Хрватске и Румуније.
- Награду за укупан допринос српској сатири добили су равноправно Саво Мартиновић и Бранислав Јовановић из Београда. Пјесма "Лавиринт" Томице Ћирића проглашена је најбољом, а за најбољу причу проглашена је "Изложба" Владице Миленковића - саопштили су из Београдског афористичарског круга.
Додају да је признање "Златни круг" за афирмацију српске сатире у свијету додијељено Драгану Мраовићу за преводе на италијански, Гжегожу Латушинском за преводе на пољски. Волфганг Ешкер награђен је за преводе на њемачки, а Алиса Кулихова за преводе афоризама и прича српских аутора на словачки језик.
Новосадски сатиричар Нинус Несторовић добио је награду "Вук Глигоријевић" за најбољи прочитани афоризам "Више не живим псећим животом" и "Подвио сам реп".
Сатиричари су посјетили и бисту Радоја Домановића на Калемегдану и положили цвијеће, а послије тога у Удружењу књижевника Србије прочитан је рад о сатиричном стваралаштву Јована Јовановића Змаја.
- Имамо добру сатиру, једино што немамо где да је објављујемо, па људи морају да нам верују на реч. Већина писмених, који су, иначе у Србији мањина, мисле да осим Радоја Домановића других сатиричара више није било, па заборављају славног Јована Јовановића Змаја - рекао је члан Управног одбора фестивала и афористичар Александар Чотрић.
Овом манифестацијом прослављен је лик Јована Јовановића Змаја, једног од првих и најзначајнијих српских сатиричара и афористичара који је био покретач и уредник бројних хумористичко-сатиричних листова.
Змајев романтизам
Јован Јовановић Змај је био један од највећих лиричара српског романтизма. По занимању је био љекар, а током цијелог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дјечјих часописа. Најзначајније Змајеве збирке пјесама су "Ђулићи" и "Ђулићи увеоци", прва о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима. Од 1880. године па до смрти 1904. издавао је дјечји лист "Невен", најбољи српски лист онога доба.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
