Шантићеви стихови сијају кроз вријеме
Мостар - Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" - Градски одбор Мостар обиљежило је данас 90. годишњицу смрти великана српске поезије Алексе Шантића.
Послије свете литургије и помена у храму Рођења пресвете Богородице, чланови "Просвјете" и Српског пјевачког и културно-умјетничког друштва "Гусле" са парохом мостарским Марком Гојачићем и поштоваоцима Алексе Шантића посјетили су пјесников гроб.
На величину и значај Шантићевог дјела, као и на хришћанске мотиве у његовој поезији, подсјетио је потпредсједник мостарске "Просвјете" Ранко Чворо.
Алекса Шантић био је први предсједник мостарске "Просвјете", али и први почасни предсједник "Гусала". Поета, кога су многи називали "пјесником љубави и бола", до данас остао је најпознатији мајстор стиха у Мостару. Он је заједно са Јованом Дучићем и Атанасијом Шолом 1896. године у Мостару основао књижевни часопис "Зора" који је без прекида излазио до 1901. године.
Међу Шантићевим пјесмама које су оставиле трага у српској поезији су "Остајте овдје", "Једна суза", "Вече на шкољу", "О, класје моје"...
У оквиру обиљежавања Шантићеве смрти мостарска "Просвјета" је у суботу свечано покренула "Просвјетину школу српског језика, историје и културе".
- Добро сјеме, које смо посијали прије деведесет година, сваке године доноси нови плод, а ове године родило је још издашније, отварањем ове школе - рекао је предсједник мостарске "Просвјете" ђакон Бранислав Рајковић.
Он је рекао да ће се настава одвијати од фебруара до јуна ове године, а српски језик предаваће наставник разредне наставе Јелена Гордић и професор српског језика и књижевности на Колеџу уједињеног свијета у Мостару Тања Чворо.
За српску историју биће задужен дипломирани историчар и секретар мостарске "Просвјете" Милан Ситарски, док ће наставу из српске културе предавати мастер историчар умјетности Тамара Рајковић, која је однедавно изабрана за координатора Научног актива "Просвјете".
Рукописи
Народна библиотека Србије изложиће у понедјељак у специјалној комори рукописе пјесника Алексе Шантића. Биће изложене пјесникове разгледнице, једна његова фотографија, преписке и пјесме, као и драгоцјени рукописи превода на српски поезије њемачког пјесника Хајнриха Хајнеа, који је имао великог утицаја на поезију Шантића.
Београђанка и Македонац подијели прву награду Шантићевог фестивала
Прву награду Првог интернационалног Шантићевог фестивала дјеце пјесника којег је организирало Културно просвјетно друштво "Просвјета" из Мостара у поводу 90-те годишњице смрти Алексе Шантића, аутора чувене Емине, подијелиле су Тамар Соколов из Београда (Србија) и Сара Георгијев из Куманова (Македонија).
Према оцјени стручног жирија којим је предсједавао Мирсад Бећирбашић, дуга награда припала је Јаки Лесјеку из Велења (Словенија), док је трећа награда остала у Мостару (Босна и Херцеговина). Наиме, жири је трећу награду додијелио Наиди Џихо из Мостара.
У оквиру овог дјечјег фестивала поезије дијељене су награде у више категорија. За најбољу лирску пјесму нагрђена је Иман Дорић из Сарајева (БиХ), за идиличну Луција Микулић, најведрију Лука Ђуровић из Ваљева (Србија), најхумористичнију Марко Главаш из Мостара (БиХ), љубавну Ема Чорбаџић из Мостара (БиХ), најангажиранију Теодора Џиновић, рефлексивну поезију Борна Бојић Балетић из Загреба (Хрватска) и за најбољу пјесму о Шантићу Сара Георгијева из Куманова (Македонија).
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
