Ратко Петровић: Љубав као инспирације
Увек сам инспирисан. Увек тиња нека ватра. Проблем је што треба убацити нешто, па да се то распламса и да од тога испадне нешто ваљано и вредно. Када се ништа не дешава на емотивном или било ком другом плану, нема ни песама, а чим ме нешто испуни, лако је писати.
Овим ријечима за "Глас Српске" млади књижевник из Београда Ратко Петровић, који је за своју нову књигу поезије "Катахреза" освојио другу награду на фестивалу поезије и кратке приче "Душко Трифуновић", описује стање духа док ствара.
У своју биографију мислима и оловком сатканим у поезију уписао се као побједник 48. фестивала културе младих Србије, побједник је и књижевног конкурса "Банатско перо", трећу награду освојио је на 46. фестивалу културе младих Србије и трећу награду књижевног конкурса "Улазница".
Прошла година у његовом свијету писане ријечи, баш због објављивања збирке и крунисања књижевног рада наградом, била је веома успјешна.
- Док сам био млађи награде су ми више значиле, јер су биле одређена врста признања и потврде да ичему вреди оно у шта сам скрајнуо. А и награде су годиле сујети, да се не лажемо - испричао је Петровић.
Иако награду "Душко Трифуновић" дијели са више људи, изузетно му је драга, јер, како каже, потиче са једне тачке каквих више нема у нашем књижевном животу.
- Стиже са непоткупљивог места, бар за сада, места које не прави компромисе и које се труди да остане ван свега оног негативног што се данас може везати за награде на овим просторима - рекао је књижевник.
Петровић је до сада написао пет књига поезије: "Мала збирка заблуда" објављена 2006. године, а послије тога услиједиле су "Три годишња доба и смрт...", "Изгубљене интиме" и "Паперја". Помало чудног и критичког става објаснио је да му пета књига "Катахреза" ништа не значи.
- Значило ми је раније, када сам их писао неким особама. Само објављивање књиге као књиге може значити једино некоме ко не заслужује да буде објављен или коме је прва. Сваком другом је то природна и логична ствар, звучи сујетно и надобудно, али је тако - нагласио је он.
Ову књигу састављао је од дијелова његове прозе док је био у иностранству и тамо радио на грађевини.
- Требало ми је нешто чиме бих прекратио време на досадним пословима и онда сам једном Шиптару и једном Македонцу то рецитовао као поезију - присјетио се Петровић.
Самокритичан, осврнуо се и на своје досадашње стваралаштво, па је оцијенио да су му најдраже књиге "Паперја" и "Катахреза".
- Мислим да постоји једнак број људи којима се свиђа свака од књига, што је поражавајуће, пошто су неке заиста лоше. Постоји неких десетак песама иза којих бих данас стао, а све остало... - закључио је он.
Драмски текстови
- Интересује ме позориште. Написао сам десетак текстова, сад се морам ту борити, вредно радити, бити стрпљив и имати среће, па да неко то погледа и да тим комадима да шансу. Верујем у те текстове, можда сам у неким пренаглио и хтео да кажем и покажем све што могу, али ће се то временом довести у ред и свести на ваљану меру. Надам се да ће љубитељи моје речи убудуће имати прилике да проналазе у представама све оно што траже и проналазе у мојој поезији - каже Петровић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
