Ракија и лед међу глумачким подвалама
Бањалука - Падови на сцени, ракија умјесто воде, погрешна сценографија, неконтролисан смијех само су неке од ситуација које су задесиле домаће глумце током играња представа.
Иако су у неким моментима непожељни, ови неочекивани преокрети чине позоришну сцену живом, а глумцима су увијек добар повод за искрен смијех.
- На премијери "Госпође министарке" запела сам за праг, ноге су ми одлетјеле у ваздух и, наравно, пала сам. Публика је мислила да је тако изрежирано и добила сам аплауз, али и огромне модрице - присјетила се глумица Народног позоришта Републике Српске Миљка Брђанин-Бабић.
Велики стрес за сваког глумца, како је рекла, је када мора да замијени колегу у некој улози.
- То ми се десило једном приликом, а да ствар буде гора, били смо на фестивалу. Од велике треме, када сам допутовала на фестивал, разбољела сам се и изгубила глас. Жена са једва чујним гласом у туђој улози на фестивалу. Требало је то преживјети - казала је Брђанин-Бабић.
Међутим, публика често не препозна све глумачке грешке, а те анегдоте граде умјетничку интиму коју ансамбл доживљава на сцени.
Глумац националног ансамбла Српске Александар Стојковић Пикси памти много комичних ситуација, али и ситних подвала, које су годинама препричаване у позоришту.
- У комаду "Породичне приче" умјесто воде сипали су ми ракију. Дипломску представу памтим по пет килограма леда, који су кришом ставили у воду са којом је требало да оперем ноге - казао је Стојковић.
Присјетио се када је забуном у представи "Хасанагиница" постављена погрешна сценографија.
- Док су Хасанага и његов помоћник разговарали као да су у војном логору, довезена је сценографија канцеларије. Послије оваквих сцена данима имамо разлога за смијех - истакао је Стојковић.
Није ријеткост ни да глумци ослове колеге погрешним именом.
- У представи "Ожалошћена породица" Жељко Стјепановић ми се често обрати са "Васо", умјесто са "Тасо". Сви се тада суздржавамо да не пукнемо од смијеха - додао је Стојаковић.
Сваком глумцу десило се бар неколико пута да заборави текст, па ни Владимир Ђорђевић није изузетак.
- Играли смо комад "Лудница" на тврђави Кастел, где није било суфлера, а ја сам заборавио текст. Требало ми је неколико секунди да наставим даље, али за мене је то била вечност - рекао је Ђорђевић.
Концентрација
Глумац Народног позоришта РС Љубиша Савановић има проблем са концентрацијом када се на сцени дешава нешто смијешно.
- Нема шансе да обуздам смијех и када сам са неким колегама из ансамбла на сцени, баш морам да пазим - казао Савановић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
