Представљена Нормативна граматика српског језика
Београд - У Београду је данас представљена књига "Нормативна граматика српског језика" у издању "Матице српске", аутора академика Предрага Пипера и Ивана Клајна, коју стручњаци оцјењују као капитално дјело за његовање језичке културе и провођење језичке политике.
Академик Милорад Радовановић је на представљању "Нормативне граматике" у Српској академији наука и умјетности /САНУ/ истакао да је "Матица српска" том књигом "знатно употпунила своје дјело и послове" када је ријеч о његовању стандардног српског језика.
"Том граматиком добили смо експлицитну норму за понашање у нашем споразумевању српским књижевним језиком, у његовом говорном и писаном лику", истакао је Радовановић.
Директор Института за српски језик у Београду Срето Танасић рекао је да је ова књига једина граматика која у свом наслову има придјев "нормативна", те да је изузетно важно што се опис језичког система даје у форми нормативне препоруке како би требало правилно писати.
Академик Иван Клајн је рекао да се трудио да примјери које је одабрао да појасне правила у овој граматици "имају укус и боју стварног живота".
Он је додао да су му издавачи пренијели вијест да је први тираж ове граматике распродат и да се очекује ново штампање, напомињући да то није уџбеник за основце, али да би њихови професори требало да се воде правилима из ове најновије граматике српског језика.
Академик Предраг Пипер рекао је да је тренутна ситуација нестабилна економски, политички, па и културно, те да уколико постоји стабилна норма, она је претпоставка за стабилан језик, а самим тим и културу.
"Јако је важно неговати и свест о норми, јер је то, ипак, еластична категорија. У медицини се каже да кост воли покрет - исто је и у језику, норма мора допуштати повремене промене да језичка правила не би застарела", истакао је Пипер.
На промоцији ове књиге у САНУ је истакнуто да се књиге као што је "Нормативна граматика српског језика" пишу једном у радном вијеку, а да је касније потребно допуњавати их у новијим издањима, јер "граматика није Свето писмо и мора се повремено дорађивати".
Са скупа је поручено да је ова граматика била потребна српском језику и да је дошла у правом тренутку, два вијека послије штампања прве граматике српског језика - "Писменице" Вука Караџића у Бечу 1814. године, "чијим називом је он једноставно и тачно описао потребу за правилима тачног писања".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
