Пет година од смрти Соње Савић: Бунтовно и лијепо лице филма
На данашњи дан, прије пет година, преминула је позната југословенска и српска глумица Соња Савић.
Мултиталентована Соња Савић, позната по свом специфичном, промуклом гласу, била је икона 80-их и најславнијих година југословенске кинематографије. Преминула је 2008. године, али је њено дјело наставило да живи.
Филмови Живети као сав нормалан свет, Уна, Шећерна водица и Давитељ против давитеља винули су је у висине, док се приватно клонила табуа, презирала их, живећи неконвенционално и ван наметнутих друштвених правила.
Соња Савић дебитовала је у "Лептировом облаку" 1977, играла је у низу филмова и телевизијских серија, а ширу популарност стекла је 1983. улогом Дечке у "Шећерној водици" Бате Прелића. Остала је препознатљива и по улогама у филмовима "Давитељ против давитеља", "Уна", "Живот је леп", које су је учиниле популарном широм некадашње СФРЈ.
Друге улоге: "Ми нисмо анђели", "Увод у други живот", "Ни на небу ни на земљи", "Урнебесна трагедија", "Танго је тужна мисао која се плеше", "Хлеб и млеко" (Златни лав у Венецији 2001.), "Од гроба до гроба", "Југ југоисток", "Вратиће се роде".
Поред улога које је имала у неким од најпознатијих југословенских филмова који су јој обезбиједили велику славу, Соња је била аутор и одређеног броја експерименталних радова јер је готово одувијек била заинтересована за авангардни вид изражавања, што је јединствен случај и веома храбар вид дјеловања, нарочито због тога јер је Соња била веома позната глумица још као тинејџер, те јој тако нешто није ни било потребно у незахвалним условима и поднебљу какво је ово наше, а опет је са друге стране занимљиво и ријетко видјети њежнији пол да се тако предано бави алтернативом.
''Плеј'' из 1997, ''Шарло те гледа'' из 2003. и ''Чекајући Годоа'' из 2006. само су неки од наслова њених алтернативних ауторских остварења која су тешко допирали до шире публике.
Експериментални филм ''Плеј'' посвећен студентима Београда између осталог, мјешавина је документарних снимака уличних демонстрација, необичних скечева и компијутерских анимацијама које је радио сликар и музичар Ђиле Марковић.
''Шарло те гледа'' је мултимедијално документарни филм који није само посвећен рок групи ''Шарло акробата'', већ и многим независним и алтернативним умјетницима из Словеније, Загреба и Београда.
За мултимедијални експериментални филм ''Чекајући Годоа'' може се рећи да је заправо Соњин реквијем. Он говори о људима који чекају Бога и о томе да је само питање времена када ће наркомани окончати свој живот јер им је живот хаотичан и депресиван, а сваки дан им може бити посљедњи, те да свјесно прижељкују смрт јер им је то заправо избављење из пакла у коме су заглибили. У посљедњим сценама овог апстрактног и психоделичног видеа имамо лик наркоманке која након убризгавања дроге у вену умире од прекомјерне дозе.
Тако је свој живот скончала и Соња Савић 23. септембра 2008.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
