Овације за Две главе

Taнјуг
Овације за Две главе

Београд - У свијету најизвођенија српска композиторка, академик Исидора Жебељан, чија дјела музичка јавност очекује са радозналим нестрпљењем, награђена је овацијама на домаћој премијери опере "Две главе и девојка" на 45. Бемусу, јавио је Танјуг.

Модерна, брза, духовита опера бајка, дјело пуно топлине, али и сарказма, у којем се преплићу прошлост и садашњост, бриљантно је испричана у даху. Бајковита комедија у пет сцена, у трајању од 60 минута, без паузе, премијерно је изведена прошле године на фестивалу у Италији "Settimana Musicale Senese" у Сијени, као поруџбина Фондације Академије Киђана из Сијене. Прва српска опера икада изведена у свијету на српском оцијењена је тада као "лака и богата словенским мирисима и балканском заводљивошћу, да је жива, оригинална и у потпуности одудара од уљудног академизма, којим је оптерећен савремени музички театар".

Комична опера "Две главе и девојка" по либрету Борислава Чичовачког, модерна је музичка бајка о двојици младића, пријатељима који су одрасли заједно. Чандра је трговац и интелектуалац, воли да размишља, има лијепо лице и паметан је. Његов друг Бати је супротност, пастир лијепог тијела, пун животне енергије, једноставан и необразован. У троуглу приче налази се лијепа дјевојка Падма, која све "закува", јер свог мужа Чандру воли, али њене путене жеље испуњава пастир Бати.

У причи је и богиња Кали, акробата који лебди на сцени и необично појачава бајковитост приче, али и духовитост и велику емотивну слојевитост опере.

Публика је уз смијех учествовала у свакој духовитој реченици наратора, глумца Николе Ђуричка, шеретским цитатима композиторке Жебељан, која маестрално у свој препознатљив музички језик додаје модерно обојене бајалице, разбрајалице, додолске пјесме, традиционалну музику Балкана на јединствено духовит начин.

Оркестар

Жебељан оркестар, под диригентском управом Премила Петровића и солисти - сопран Ајле Асоњи, сопран Анета Илић, тенор Пјотр Прочера, баритон Ајван Ладлоу одушевили су публику 45. Бемуса. Фасцинантном укупном коначном "изгледу" опере допринијели су израелски редитељ и кореограф Ран Артур Браун, редитељ и сценограф, костимограф Ангелина Атлагић и естонски акробата, задужен за сценски покрет и акробације Петер Грос.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана