Незаборавни моменти са додјеле Оскара...
Од добитника који неконтролисано грцају до шокантних политичких испада, бизарних упада и неочекиваних избора, Оскари имају све, а сутрашња додјела награда Америчке академије за филм могла би да пружи „свјежу“ драму.
Организатори највеће вечери у Холивуду посивјели су од нервозе док се припремају за још неочекиваних тренутака који би могли да разљуте ТВ публику или поремете ову брижљиво испланирану церемонију.
Како се телевизијска публика додјеле Оскара мјери у стотинама милиона гледалаца, искушење да се овај догађај искористи као платформа за политичке говоранције се показало превеликим за поједине побједнике.
Узвици негодовања проломили су се Кодак театром 2003. када је режисер Мајкл Мур отровно напао тадашњег америчког предсједника Џорџа Буша због рата у Ираку.
Мур је, међутим, само слиједио традицију претварања Оскара у подијум за обрачун са политичарима. Можда најпознатији примјер тога је био 1973. када је жена која се представила као Сачин Мало Перо изашла пред збуњену публику да прими Оскара који је Марлон Брандо добио за „Кума“. Мало Перо је искористила прилику да протестује због третмана Индијанаца у филмској индустрији.
Четири године касније Ванеса Редгрејв шокирала је присутне када се захвалила Академији што је добила Оскара за „Џулију“ и поред „пријетњи мале групе ционистичких дрипаца“.
Презентер Педи Чајевски критиковао ју је тада, уз буран аплауз, рекавши: „Смучило ми се што људи користе Оскаре за промовисање своје пропаганде. Желио бих да подсјетим госпођицу Редгрејв да њен Оскар не представља никакву прекретницу у историји те да због тога не захтева никакву прокламацију. Једноставно 'хвала вам' би било сасвим довољно“.
Понекад је сам избор побједника изазвао контроверзе.
Одлука да се режисеру Елији Казану додјели Оскар за животни допринос 1999. подјелила је публику и на десетине звијезда одбиле су да устану и аплаудирају у знак протеста због одлуке Казана да сарађује са властима током озлоглашеног лова на вјештице у Холивуду 1950их.
Оскари су, политику на страну, били препуни незаборавних момената.
Када је 1974. Дејвид Нивен био водитељ церемоније, наги мушкарац улетио је на сцену због чега је глумац хладнокрвно прокоментарисао: „Једини смијех који ће овај човјек икада изазвати је то што се скинуо и показао своје недостатке“.
Релативно скоро италијански режисер Роберто Бенињи скакао је по свом сједишту када је добио Оскара за страни филм „Ззивот је лијеп“ 1999. док је исте године Гвинет Палтроу буквално ридала кроз своју захвалницу.
Глумац Ејдријен Броди је 2003. шокирао публику и колегиницу Хали Бери страсно је пољубивши прије него што јој је уручио Оскара за најбољу женску улогу.
Мелиса Лео је 2011. заборавила да се цио догађај емитује на националној телевизији. Када је примала Оскара за споредну улогу за филм „The Fighter“ она је, алудирајући на победу Кејт Винслет, рекла: „Када сам гледала Кејт прије двије године, све је изледало тако ... лако“. Лео је моментално покрила уста рукама а телевизија АБЦ је „бипнула“ на време захваљујући нешто одложенијем преносу.
Наредне године Саша Барон Коен појавио се потпуно у складу са својим ликом у филму „Диктатор“ држећи злату урну у којој је, наводно, био пепео покојног сјевернокореског лидера Ким Џон Ила који је потом „случајно“ просуо испред очигледно изнервираног водитеља Рајана Сикреста.
А ове године? Ко зна. Мораћемо да сачекамо недјељу вече...
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
