Љиљана Лабовић-Маринковић: Најдрагоцјенија дјела у Музеју су људи

Рекла је ово у интервјуу за "Глас Српске" директор Музеја савремене умјетности Републике Српске Љиљана Лабовић-Маринковић, осврћући се на деценију рада ове институције.

* ГЛАС: Музеј савремене умјетности Републике Српске обиљежава значајан јубилеј - 10 година постојања. Шта је, по Вама, најзначајније у том периоду?

ЛАБОВИЋ-МАРИНКОВИЋ: Мислим да је најзначајније да смо у потпуности оправдали разлоге због којих смо се, крајем 2003. године, одлучили да Влади Републике Српске упутимо захтјев за преименовање. Наиме, како је у Бањалуци од оснутка, 1971. године, дјеловала Умјетничка галерија, односно Галерија ликовних умјетности, било је довољно "маневарског простора" да коначним дефинисањем назива дефинишемо и будући стратешки положај и стварну мисију институције. Но, оно што је свакако пресудно утицало на потребу за институционализовањем музеја је оснивање бањалучке Академије умјетности. Како сам, заједно са Буцом Кењаловићем, Љубом Гајићем и Јовицом Павићем, крајем деведесетих радила на оснивачким документима за Академију, слободна сам да сада, након толико година, сагледам колико је важно бити визионар и колико је важно вјеровати у оно што радиш.

Руку на срце, до деведесетих, у Бањалуци је дјеловао скроман ликовни круг, са свега неколико академских умјетника и неколицином историчара умјетности, али захваљујући управо њима, Бањалука је била респектабилна раскрсница и мјесто сусрета ликовне и умјетничке елите бивше Југославије. То је темељ на којем данас стоји Музеј савремене умјетности, као што је и ових наших 10 година темељ за неку нову и (увијек) бољу будућност. Ништа не постаје само од себе.

* ГЛАС: Шта је најдрагоцјеније међу дјелима Музеја савремене умјетности РС?

ЛАБОВИЋ-МАРИНКОВИЋ: Најдрагоцјенија дјела у Музеју савремене умјетности су - људи. Када сам, 2002. године, дошла у Музеј, било је запослено троје кустоса. Данас их је петоро, од којих је троје музејских савјетника. Међу њима је Сарита Вујковић, први доктор наука, историчар умјетности. За разлику од свих регионалних музеја, запослен је графички дизајнер, мр Немања Мићевић, захваљујући којем је визуелни идентитет Музеја препознат и цијењен на много ширем плану од Републике Српске. Дипломирани журналиста Бранка Шестић је портпарол Музеја, документацију води виши кустос Лана Пилиповић и, што је једнако важно - у Музеју раде сјајни техничари Младен Шукало и Ненад Маркић, за чији невјероватан таленат смо добили високе комплименте од свих умјетника и музеалаца са којима смо сарађивали.

* ГЛАС: Изложба "Из/Узетности", која ће бити отворена вечерас у 19 часова, обухвата 32 дјела умјетника различитих генерација и медијских опредјељења. Да ли је било тешко издвојити само неке од значајних радова?       

ЛАБОВИЋ-МАРИНКОВИЋ: Прије бих рекла да је рад на свакој изложби једнако посебан и одговоран. Изазов који је пред себе поставила Сарита Вујковић, као аутор "Из/Узетности", био је заједнички креативни процес кроз који је пролазила са оба кустоса депоа - Љиљаном Пердув-Мисирлић и Жаном Вукичевић, које су је досљедно пратиле. Наиме, Музеј је морао коначно да пред себе стави испит и изазов реализације нове сталне поставке. При том ваља подсјетити, али и упозорити да смо у претходних десет година за откуп нових умјетничких дјела имали на располагању свега 40.000 КМ (од којих нам 10.000 још није ни уплаћено) Министарства просвјете и културе, односно 70.000 КМ Министарства цивилних послова. Из тог угла гледајући, ова изложба је подвиг и Музеја и умјетника који је чине! И она је тек смјерница за будућу сталну поставку.

* ГЛАС: Музеј савремене умјетности РС постао је препознатљив прво у региону, а затим и у свјетским оквирима. Томе је доста допринијела и изложба "Врт уживања" Младена Миљановића, која је представљала БиХ у Венецији на Бијеналу савремене умјетности. Шта ће бити наредни пројекти које ћете радити?

ЛАБОВИЋ-МАРИНКОВИЋ: Наравно да су пред Музејом тек сада, након апсолутног успјеха цијелог пројекта Венецијанског бијенала, много већи изазови. Зато нам и слиједе изложбе Кате Мијатовић, која је представљала Републику Хрватску на 55. венецијанском бијеналу 2013. године, потом "Тиме, беинг тиме" кустоса Миодрага Манојловића и Бјорна Хегардта, изложба Бреде Бебан, изложба "Европски контексти Добровић, Шумановић, Коњовић и Шупут" Габријела Јуркића и Петра Лубарде. Ту су и самосталне изложбе бањалучког умјетника Ненада Малешевића, потом Јелене Јуреша из Новог Сада, те Предрага Терзића и Нине Тодоровић из Београда. Не заборавимо ни девету Ноћ музеја, 17. маја, за коју смо договорили концерт групе ТБФ из Сплита. А како је тренутно, на пољу регионалне продукције, најзанимљивија актуелна изложба академика Војина Бакића (1915-1992) "Свјетлоносне форме", која већ неколико мјесеци траје и броји хиљаде и хиљаде посјетилаца у загребачком Музеју сувремене умјетности, ексклузивно најављујем великог Војина Бакића и у нашем Музеју, почетком октобра 2014. године.

Ентузијазам и воља

* ГЛАС: Шта је, по Вама, највећа снага Музеја савремене умјетности РС?

ЛАБОВИЋ-МАРИНКОВИЋ: Како након дванаест година и сама "сводим рачуне" и полако заокружујем оно што остаје иза мене, поносна сам на ентузијазам, вољу, али превасходно на знање и неисцрпну жељу за знањем и непоколебљиву упорност коју имају стручњаци у Музеју. Велики пројекти и велики успјеси "не падају сами с неба" - него их креирају велики људи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.