Критичари перо замијенили прапорцима
Бањалука - Стање у савременој књижевној критици је хаотично, а дио тржишта умјетности заправо је вјешто обликован вид маркетинга.
Оцијенили су ово српски писци који сматрају да ће док буде књижевности, бити и критике, без обзира на промјене њеног облика и статуса.
- Ако се све друго мења, свет, друштвени системи, уметност, начин читања, комуницирања, образовања, трошења времена, ни критика не може остати под стакленим звоном. Али, у суштини, она је одувек па и сада распознавање, просуђивање и образлагање естетских и етичких вредности - сматра књижевник из Београда Михајло Пантић.
Универзитетски вид критике, како каже, никада није био развијенији него у нашем добу.
- Где год да се запутите, ето вам у сусрет неког доктора књижевних наука. Без обзира на то, критичар је и даље онај човек који уме да на одговарајући начин, примереним језиком, артикулише сопствени естетски увид и вредносни суд - истакао је Пантић.
Књижевник из Бањалуке Миленко Стојичић наглашава да се критиком данас називају "којекакве бапске причарије и тричарије о књигама".
- Дакле, код нас свако оцјењује и процјењује књижевно дјело, без обзира на то што кључ тумачења замјењују - звечком или прапорцима - каже Стојичић.
Подсјетио је и на многе познате писце који су били критичари, Иву Андрића, Мирослава Крлежу...
- Књижевни критичар би, фигуративно речено, морао да има посебно "естетичко чуло", да буде проницљив, да зна да "распреде" мрежу текста дјела, да открије она "сигурносна мјеста" за читаоца, ону лијепост коју доноси читање - рекао је Стојичић.
Да је критика данас подијељена на три врсте, сматра Пантић, који каже да прва припада академском подручју, сведеном на гето, на простор "уже струке".
- Таква критика обитава у нискотиражним часописима и годишњацима и без посебног је утицаја на укус шире публике, која је и не чита јер је сматра неразумљивом, високопарном и досадном - додаје Пантић.
Други вид критике описује као новинску критику, која је и даље важна, посебно кад је добро писана.
- Манипулисање тешким речима ("После ове књиге више ништа неће бити исто") служи за привлачење пажње у свеопштем шаренилу преобилне књижевне продукције. То је трећи вид критике, у ствари, један обликован вид маркетинга - закључио је Пантић.
Знање
- Наравно, "распјевано знање" краси врлог критичара. И није ријеч само о "једнодимензионом знању" из области књижевности, него и о знању из других духовних сфера. Према овим и не само овим одредницама, ми у Републици Српској данас имамо - неколико критичара израслих у сопствено име - казао је Миленко Стојичић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
