Кћерка Драгана Лаковића: Тата је умро у свом дому, окружен породицом и пријатељима
Драган Лаковић - глумачка и пјевачка легенда уз чији глас и данас стасавају најмлађе генерације.
Има ли некога да није чуо његове пјесме? „Вуче, вуче, бубо лења", „Ивин воз", „Најлепша мама на свету". Српским интернетом се прије два дана раширила шокантна, потресна прича да је Драган Лаковић, наводно, умро као бескућник 31. маја 1990. године у возу Београд - Бар, у који је ушао на Железничкој станици у Београду „да би се мало одморио". Лаковић није умро у возу, напуштен и сиромашан.
- Преминуо је 31. маја 1990. у свом дому, као вољен супруг, отац, пријатељ и колега. Не разумем да неко после 24 године вређа мртвог човека, а тиме и породицу и пријатеље, колеге, позориште у коме је до последњег дана радио. Не желим да се спуштам на ниво чаршијских урбаних легенди - каже за „Блиц" његова кћерка Љиљана Лаковић.
Потресена је, додаје, највише због своје малолкетне кћерке Мартине која и носи презиме свог славног дједе, будући да Драган Лаковић нема мушких потомака.
Драган Лаковић је преминуо у свом дому у Улици Ђуре Даничића 11 на Копитаревој градини 1990. У стану испод његовог живјела је Мира Траиловић. Породици и комшијима остаје урезана у сјећању слика љекара Хитне помоћи који се боре за његов живот. Нажалост, инфаркт је био прејак. Уз пјесме које је снимио са хором „Колибри" и данас одрастају неки нови клинци.
- Он је био изванредна личност, добар пријатељ и колега. Преминуо је у напону стваралаштва - додаје Миња Субота, његов велики пријатељ.
На дан његове смрти у Позоришту на Теразијама била је заказана трећа реприза представе „Човек од Ла Манче". Лаковић је био првак тог театра у Београду, а у поменутој представио играо је главну улогу - Дон Кихота.
- За све нас био је то стравичан шок. Ми га сви чекамо, а њега нема - каже глумица Весна Предојевић.
Заједно су играли у више од 40 мјузикла и оперета, а у Позориште на Теразијама су дошли 1961.
- Ишли смо на певање код истог професора, Станоја Јанковића - наводи она.
Глумица каже да је Драган био изванредан другар, пун духа, диван пјевач са јединственим гласом и одличан глумац.
- Улогу Дон Кихота памти и Слободан Нинковић, који је требало да игра као замјена.
- Припремао сам се месец дана, а на сцени су већ са уводним сонгом сви почели да плачу. Иза мене је била цела постава хора, балета... Није вредело ни понављање, једноставно нису могли да се умире. Схватио сам да је све свеже и захвалио сам се на понуди - каже Нинковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
