Јеванђеље најраскошнија српска књига
Београд - Најстарији сачувани ћирилични рукопис, Мирослављево јеванђеље, изложен је јуче у Народном музеју у Београду, у оквиру изложбе "Завети и поруке: Стефан Немања - девет векова", јавиле су агенције.
Посјетиоци ће моћи да погледају рукопис сваког првог и посљедњег четвртка у мјесецу до затварања изложбе, 23. фебруара.
Мирослављево јеванђеље је настало око 1180. године по наруџбини хумског кнеза Мирослава, писано је пером на пергаменту и садржи 296 минијатура бојених црвеном, зеленом, жутом и бијелом бојом и украшених златом.
Илуминација рукописа комбинује елементе италијанског и византијског стила, а због посебног режима чувања књига може бити изложена само десет дана годишње.
Народни музеј у Београду Мирослављево јеванђеље чува под инвентарским бројем 1536. Писано је на пергаменту, има 181 лист и у кожном је повезу. Један од листова (бр. 165), који је руски владика Порфирије Успенски однио 1845-46. године из Хиландара, чува се у Националној библиотеци у Санкт Петербургу.
Запис на посљедњем, 181. листу Јеванђеља говори да га је поручио хумски кнез Мирослав, брат великог жупана Стефана Немање. Мирослављево јеванђеље је, вјероватно, било намијењено његовој задужбини - епископској цркви Св. Петра и Павла у Бијелом Пољу на Лиму, а претпоставља се да је тамо могло бити исписано и илустровано.
Из записа на посљедњем листу се сазнаје и име дијака Глигорија, који се потписао на још једном мјесту у књизи, на листу 178, овај пут као Григорије. У науци су постављене различите хипотезе о његовој улози у настанку Јеванђеља. Сматрају да је Глигорије могао бити писар или минијатуриста.
Рашка ортографија
Мирослављево јеванђеље је писано на старословенском језику, српске редакције и рашке ортографије. По свом саставу је јеванђелистар - богослужбена књига која има дијелове четири јеванђеља распоређене према редослиједу читања у току црквене године. Осим јеванђеоског текста, испред сваког читања има исписане алилујаре.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
