Истина о смрти Драгана Лаковића

Ипак, толико мало знамо о Драгану Лаковићу да се чак ни на свеобухватном интернету ништа поуздано о њему не може наћи мимо датума рођења (28. март 1929. година, Краљевина СХС) и списка улога. А остало што сте, можда, могли прочитати, далеко је од истине, пише Блиц. 

Српским интернетом се прије два дана раширила шокантна, потресна прича да је Драган Лаковић наводно умро као бескућник 31. маја 1990. године у возу Београд - Бар, у који је ушао на Железничкој станици у Београду "да би се мало одморио".  

Вјешто написан текст освануо је на једном мало познатом сајту с југа Србије, а убрзо га је пренијело неколико непоузданих медијских портала. Мало по мало, стигао је и до Фејсбука, гдје се проширио испод наднаслова "урбана легенда".  

"У неко доба, кондуктер. Зове. Човек у наизглед дубоком сну га не чује. Нема одговора. Лаганим додиром по опуштеном рамену, покушава да га пробуди. Узалудно. Уснули путник са осмехом на лицу, већ је стигао на своје одредиште. Његова возна карта за вечност, већ је била пробушена. Драган Лаковић... Најбољи друг многих детињстава. Човек са којим смо сви ми, певали најлепше стихове у своме животу. Човек кога смо заволели, јос док смо имали сасвим чисте, неиспрљане душе. Некада давно, када смо били деца. Умро је усамљен у возу, на релацији Београд - Бар. Био је бескућник...", вјешто пише анонимни аутор у тексту који је у међувремену повучен са сајта на којем је поникао.  

Мало је рећи да је овај текст увредио породицу и пријатеље Драгана Лаковића. Згрожени су, како кажу, сазнањем да неко послије 24 године послије смрти може да вријеђа човека уз чије смо пјесме, које је снимио са хором "Колибри", стасавали. А и данас расту неки нови клинци.  

- Није истина да је Драган умро као бескућник. Жао ми је што причају и пишу неистине о њему. Он је био изванредна личност, добар пријатељ и колега. Преминуо је у напону стваралаштва - каже за "Блиц" Миња Субота, велики пријатељ Драгана Лаковића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.