Горопад и Карењина вјечна инспирација
Бањалука - Књижевна дјела као што су "Укроћена горопад" Виљема Шекспира и "Ана Карењина" Лава Николајевича Толстоја увијек су привлачна редитељима за оживљавање на позоришној сцени и филмском платну.
Шекспирова комедија "Укроћена горопад" доживјела је много премијерних извођења на даскама свјетских театара. Најпознатија екранизација урађена је 1967. године, а у њој су главне улоге тумачили Елизабет Тејлор и Ричард Бартон.
Дјела овог енглеског писца и пјесника привлачна су и српским редитељима. На велику сцену Народног позоришта Републике Српске редитељ из Београда Владан Ђурковић успјешно је поставио Шекспиров комад.
- Велики је изазов радити Шекспира, који је и данас актуелан, у великој глумачкој подели. Као и сваки велики драмски текст, "Укроћена горопад" пружа различите могућности у времену у које се поставља - казао је Ђурковић.
Оживљавање ове приче на сцени он је доживио као одличну прилику да се испита ко је данас главна јунакиња овог комада и како пролази кроз живот.
- Нисмо радили реконструкцију ренесансе којој је Шекспир припадао, али задржали смо позоришну илузију и остали у епохи - објаснио је Ђурковић.
"Укроћену горопад" као балетску представу 2009. године у Народном позоришту у Београду режирао је Крунослав Симић, који је своју визију дочарао кроз кореографију.
По чувеном Толстојевом роману "Ана Карењина" снимљено је на десетине филмова, у којима су улоге оствариле иконе седме умјетности као што су Грета Гарбо и Софи Марсо. У најновијој екранизацији лик трагичне хероине тумачи Кира Најтли.
Премијеру представе "Ана Карењина" за 26. април најавили су из београдског Театра и опере "Мадленијанум", а режију потписује Југ Радивојевић.
- Данас, најпре, можемо да се идентификујемо са главном јунакињом. Шта се дешава када напустимо одређени животни концепт, а потом се нови, због којег смо стари напустили, изјалови - објаснио је Радивојевић.
Он сматра да Толстојева јунакиња није доживјела пораз због осуде друштва, већ зато што је изгубила вјеру у љубав.
- Љубав Ане и Вронског је, пре свега, питање храбрости. Заправо, љубав која ништа не ставља на тас у најбољем романтичарском смислу је занос. Ово је најтужнија љубавна прича због спознаје губитка наизглед идеалне љубави и узалудне жртве - казао је редитељ.
"Ромео и Јулија"
Култна трагедија Виљема Шекспира "Ромео и Јулија" такође је имала успјешан позоришни и филмски живот. Шекспир је ову тужну љубавну причу написао у првом раздобљу свог стваралаштва. Радња се одвија у италијанском граду Верони, а једна од култних реченица из овог дјела је Јулијина: "О, Ромео, зашто си Ромео?"
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
