Феђа Исовић о емитовању серије “Луд, збуњен, нормалан” након пресуде Касумовићу

Јавност је шокирана да је осуђујућу пресуду за блудне радње над малољетником од годину затвора откупио за 36 и по хиљада КМ.

Жртвама су послате поруке подршке, охрабрења и другима да проговоре, а пружена прилика и властима да хитно мијењају кривични закон и пооштре казне. Зашто јавност тек сада сада сазнаје за овај случај? Је ли могуће да нико од колега није знао и био спреман указати на ове поступке и склоности Касумовића? За Н1 су на ову тему говорили продуцент Амра Бакшић Чамо, сценариста Феђа Исовић и сценариста Елма Татарагић.

Бакшић Чамо, назвала је “поразним” осјећај након сазнања да је Касумовић пресуђен за блудничење над малољетником и да је ту казну откупио.

“Кад се бавите овим послом дубоко вјерујете да имате добру интуицију и да су људи којима се окружујете другачији. Ово је за свију нас отрежњење, потребно је некако да дјелујемо да се не дешава више. Постоји одговорност према нама самима и према жртвама и одговорност према јавности и мислим да ће нас, нажалост, овај случај на неки начин научити неке ствари”, поручила је она.

На констатацију да ово није први случај који потреса глумачку браншу како у регији тако у БиХ те питање да ли постоји неки “завјет ћутања” везано за оптужбе студената о злостављањима током студија на Академији сценских умјетности, одговара како не постоји завјет ћутања, већ да постоји чињеница да ствари функционишу на такав начин “и док се нешто не каже то не можете знати”.

“Постоји теза да на Академији сценских умјетности и у филмској бранши, на сетовима постоји неки прешутни кодекс о којем не говоримо. Ми смо сви родитељи, сестре, тетке, очеви… Ми смо људи и то је прва и основна ствар која треба да долази прије свега. Могу говорити у своје име и име фирме за коју радим и као професорица Академије сценских умјетности. Морамо направити систем у којем ће жртве бити заштићене и осјећати се сигурно, и реаговати када се нешто такво деси, и рећи шта им се десило, јер имаћемо ситуацију да читамо скандале у новинама који нису потврђени или су суђени, а нисмо знали за њих”, истиче Бакшић Чамо.

“Тешко је то рећи, значило би да неког оптужујем. Ја нисам знала, не бих се довела у ситуацију да радим серију с глумцем који је педофил, то је основно морално питање и нема везе са јавности, то је оно кад погледате себе у огледало ујутро. Оно за чим јавност иде су трачеви, ја нисам чула ни трач, а да ли је неко чуо то не могу тврдити. Оно што је страшно је да постоје двије жртве и сви ћемо почети размишљати јесмо ли могли учинити нешто да такво нешто спријечимо”, одговара она.

“Ти си новинар, да ли си знао? Како ћемо ми знати? Сазнајемо о затвореном судском процесу. За Емира Хаџихафизбеговића бих дао руку у ватру да не може починити дјело које ће нас довести у овакву ситуацију, прије десет дана то бих исто рекао за Моамера. Не видим начин да то можемо знати, а колико знам више година СДП гура закон о регистру педофила и тај закон годинама стоји у ладици – зашто? Кад бисмо имали такав закон о регистру, ми који се бавимо овим послом могли би знати кога смијемо правити идолом дјеци и омладини, јер то је опасан посао – правити идоле. Нормално да нисмо знали за овај случај. Ја сам родитељ мушког и женског дјетета и с те позиције само могу појмити, или боље речено, не могу појмити овај догађај, и као родитељ покушавам процесуирати како је родитељима жртве у оваквим и сличним ситуацијама”, каже сценариста Феђа Исовић за Н1.

Бакшић Чамо поставља питање колико смо способни да заштитимо анонимност жртве у медијском простору. С друге стране, Касумовић није имао мјере забране и могао се наставити бавити својим послом.

“А знамо и да само излагање самој чињеници да видите свог злостављача пропелира даље трауму. И без стварања сигурног простора, гдје жртве осјете да су сигурне и да они који су чинили та злодјела неће бити награђени, тек онда можемо очекивати да ће људи, дјеца излазити с оним шта им се дешава. Сигурно страшна траума за дијете, а изрећи ту трауму је добро, али у том тренутку је изузетно тешко”, наглашава она.

Моамер Касумовић, који је утјеловио лик Дамира Фазлиновића у серији ‘Луд, збуњен, нормалан’, на том пројекту је сарађивао са 250 колега из бранше. О својој сарадњи с глумцем Бакшић Чамо је казала:

“Радила сам с њим у серији ‘Принци из Елеја’, тада је већ био осуђени сексуални пријеступник, а ја то нисам знала. Да сам то видјела на њему не бих радила с њим. Говоримо о нечему што је гнусно, блудна радња над дјететом. Кажу да се и у затвору криминалци према томе односе као према посебно негативном дјелу”, наводи она.

О могућности правног поступка и даље сарадње, истиче да је на продуцентској кући да о томе одлучи.

“‘Принц из Елеја’ се не приказује тренутно, друга сезона која је снимљена, радимо на томе на који начин ријешити проблем, али у улози у којој је снимљен Моамера нећете више гледати. То има и економске посљедице, колике ће бити то тек можемо рећи, постоје и серије од прије 15 и 20 година. Примјер је серија ‘Луд, збуњен, нормалан’, та серија је скинута са свих канала, а била је најгледанија у регији икад. Могли су и даље сви да лијепо зарађују од ње, а сада више не могу”, закључује продуцентица.

Феђа Исовић о емитовању серије ‘Луд, збуњен, нормалан’ и другим пројектима у које је укључен Касумовић: “Што се тиче наше продукције, ми смо у једној ситуацији гдје је обустављено емитовање серије која се и даље вртила по каналима, и радили смо доста тога у међувремену, пилот епизоду која се зове ‘Таџи’. Уложили смо властита средства. Намјеравали смо је продати, али обуставили смо одмах монтажу те серије, па ћемо видјети шта даље. Не завидим колегама који су радили и читаве сезоне серија гдје (Касумовић) игра значајну улогу. Не завидим им, јер велики је труд иза тога и не знам како неко може мислити да су колеге могле ишта знати. Зар мислите да би довели у питање тако велике пројекте?”

Одговарајући на примједбу да су ријетки они из филмске индустрије који су говорили о овом и неким пријашњим случајевима те на то да ли је оправдано незадовољство јавности, Бакшић Чамо истиче да су сви они који су гласни, па и на социјалним мрежама, одреаговали на ‘случај Касумовић’. Као примјер наводи колегу Аднана Лугонића, који се огласио на Фацебооку, одмах након што је вијест о пресуди доспјела у јавност.

Осврнула се на чињеницу да је жртва проговорила управо на мјесту гдје се креира умјетност: “То се десило у позоришту, простор слободе се десио у позоришту, дечко је устао и рекао (шта се десило), умјетност је јако пуно ту урадила, створила сигуран простор у којем се неко могао сигурно осјећати и рећи шта се десило”.

А о реакцији индустрије додаје:

“Ко је требао реаговати? Не постоји кровно удружење, ми нисмо политичка партија, дјелујемо самостално, имамо различите пројекте. Можемо говорити испред себе, својих продукцијских кућа. Мислим да то очекивање од колега… не мислим да се није десила реакција. Која се врста реакције тражи, неко име и презиме, неко ко иначе говори па не говори, али не знам на који начин и шта је то што се очекивало од бранше? Ви сте први медиј који је мене назвао”.

Елма Татарагић, сценаристица је додао: “На други начин ћемо посматрати материјал од прије десет и петнаест година, у којем је играо, у будућности овим чином Муамер Касумовић је завршио своју каријеру, своју сурадњу са мном сигурно. У шоку сам, као и колеге, и разочарана сам у систем у којем се може нешто тако десити, казна се отплатити без додатних мјера, у ситуацији у којој су угрожена малољетна лица, и страх ме као мајку за властито дијете да живимо у друштву гдје су дјеца незаштићна”.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.