Арсен Чаркић: Стварати у тешка времена није тешко

Александра Маџар
Арсен Чаркић: Стварати у тешка времена није тешко

Бањалука - Потенцијал који носе млади у Републици Српској је апсолутно неискоришћен. Систем учења код нас не почива на развијању самосталности и креативности већ од младих стварамо властите лоше копије.

Рекао је ово за "Глас Српске" пијаниста и професор клавира на Академији умјетности у Бањалуци Арсен Чаркић, који је својим талентом у биографију уписао значајна признања и сарадње са свјетским умјетницима. Свој велики солистички концерт у Бањалуци најавио је у прољеће.

Чаркић, који је за вријеме студија добио признање фондације "Олга Михаиловић" за најталентованијег студента Факултета музичке уметности у Београду, каже да су системи по којима данас млади уче застарјели још крајем 19. вијека.

- Да кључ лежи у креативности и повјерењу у млађе нараштаје доказали смо управо успјесима наших студената које су остварили протеклих 15 година. Нажалост, већина њих не види перспективу, будући да дословно немају простора да свој рад приближе ширем кругу људи, због медијске блокаде - казао је Чаркић.

Умјетник за којег позитивне и инспиративне критике нису изостале од великих имена из свијета класичне музике, који су га описали као изузетног виртуоза, пијанисту који свира стварну музику, а не суве ноте, истиче да музика има свети задатак.

- Умјетност има тај свети задатак да нас у суморна времена подсјећа да смо позвани на отвореност, непосредност и радозналост. Улога умјетника и ствараоца кроз читаву историју је била да људе подсјете на чињеницу да је човјек створење божанског поријекла - казао је он.

Сматра да моменат када човјек стане пред аутентично умјетничко дјело изазива катарзу, указујући му да живот није ни тегоба нити сивило. Своје знање и искуство студентима не покушава да пренесе "брдом информација".

- У младима треба побудити радозналост и објаснити им да диплома није крај, већ почетак једног дугог и интересантног путовања. Ни у животу ни у науци нема шаблона нити готових рјешења. Најважнија ствар је да се човјек заљуби у посао који ради и да не робује сујети нити комплексу. То су предуслови да човјек оствари све своје потенцијале на најбољи начин - истакао је Чаркић.

Додаје да се данас, као и у вријеме старог Рима, људи диве гладијаторима-спортистима, потпуно не видећи чињеницу да један просјечан образовани музичар дневно у вјежбању проведе времена исто колико и Ђоковић, Роналдињо...

- Стварати у тешка времена није тешко, али стварати у времену када се надарени људи повуку и оставе мјесто простацима јесте препуно искушења. Зато наш позив на одређени начин у себи носи и лудост и светост. Мотив за аутентично стварање је увијек љубав - закључио је Чаркић.

Прекретница

- Суштински догађај у мојој каријери био је када сам упознао професорку Љиљану Јанковић. Све што јесам у музичком смислу дугујем управо њој, без обзира на то што сам касније радио са највећим педагошким именима. Стваралачка прекретница се десила када сам осјетио шта је то аутентична умјетност, а професионална када сам 2001. године изабран међу педесет пијаниста из цијелог свијета да учествујем на фестивалу "Франц Лист" у Будимпешти - рекао је Чаркић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана