Потврђен статус књиге као културне институције

Промоцијом књига “Прича о гугутки и гугутану” и “Три казаљке зидног сата”, ветерана домаће књижевне сцене Ранка Рисојевића и Ранка Павловића у издању “Арт сцене” из Бањалуке, у недјељу увече завршен је официјални дио програма, док је током јучерашњег дана приведен крају и продајни дио издавачке понуде, који је на овогодишњем сајму према мишљењу организатора, али и публике имао најбољу понуду до сада.

У име организатора “Гласа Српске” Петра Ивић, руководилац сајма, каже да је и поред бројних проблема ово издање манифестације надмашило и најоптимистичнија очекивања, али је уједно и поново скренуло пажњу на горуће препреке напретку ове манифестације.

- Прије свега, морам да у име “Гласа Српске”, као организатора, захвалим свим љубитељима писане ријечи, који су претходних дана у великом броју посјетили нашу манифестацију, потврдивши да сајам и књига поред свих проблема и даље имају своју сврху и значај. Такође, захвалила бих Министарству културе и просвјете Републике Српске, као кључном партнеру у одржавању сајма, такође морам поменути изузетан допринос Министарства културе Републике Србије, Завода за уџбенике Републике српске и Заједнице издавача БиХ, који су нам, уз бројне друге издаваче, помогли да имамо никад јачу и бројнију издавачку понуду у историји “Гласовог” сајма - рекла је Ивићева.

Добра посјета, богата понуда од преко 100 издавачких кућа у распону од највећих издавача попут “Лагуне” и “Вулкана” до малих издавача, који су заједничким снагама представили своју понуду читаоцима те занимљив пратећи програм у виду промоција и панела, према ријечима Ивићеве, био би још квалитетнији да није хроничних проблема с којим се суочава “Глас Српске”, као организатор и сви други организатори сличних догађаја.

- Одлична посјета сајма, са неких 20.000 посјетилаца у седам дана, говори да интерес за понуду сајма и даље постоји, проблем јесте то што смо из техничких разлога морали ограничити капацитет понуде сајма и број посјетилаца. Просто речено, Бањалуци недостаје адекватан сајамски простор, прилагођен овом типу манифестација, са ријешеним паркингом и далеко већим капацитетом за смјештај издавачких шандова, јер смо и ове године морали правити селекцију понуде, јер просто физички није било могуће организовати у датом простору толико штандова. Истакла бих да је сајам и ове године уз подршку министарстава културе Српске и Србије традиционално даровао значајан број књига за фонд Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске - рекла је Ивићева.

Издавачка кућа “Рамајама” из Бањалуке ове године гостовала је током сајма на штанду Издавачке заједнице БиХ, а према ријечима њеног директора Мирослава Гојковића, на овогодишњем сајму потврдило се поново да је вриједност књиге неуништива.

- Књига је институција. Књига није краткотрајни феномен, него нешто што постоји колико и људска цивилизација. Књиге се и даље продају и читају уз веома широк и крајње занимљив спектар интереса посјетилаца сајма. Класици се веома добро продају од домаћих имена до класика њемачке, руске или француске и англосаксонске литературе, до актуелних наслова из популарне психологије или бестселер књига - рекао је Гојковић.

Жири 29. Међународног сајма књиге Бањалука 2024. у организацији “Гласа Српске” додијелио је и ове године четири традиционалне награде сајма. Признање “Моштаница” за издавачки подухват године припало је књизи “Немањићи”, коју је приредио Жељко Перовић у издању “Пи-Преса” из Пирота. Награду “Липље” за савремену књижевност добила је београдска “Лагуна” за књигу “Хероји и губитници”, док је издавачка кућа “ЈПЈ” из Београда добитник награда “Гомионица” за издање збирке “Мали коњаник у пачијој школи”, славног доајена српске књижевности Јована Јовановића Змаја. Признање “Ступље”, за његовање српске традиције и православне духовности, припало је издавачкој кући “Завод за уџбенике и наставна средства” из Источног Новог Сарајева за књигу Јована Б. Душанића “Утемељивачи Републике Српске на прелазу из 19. у 20. вијек”.  Све награде додијелио је жири, чији је предсједник био Душко Певуља, а чланови Јелена Глишић, књижевница и проф. др Владан Бартула.

Ћопић

Овогодишњи сајам био је посвећен великом писцу Бранку Ћопићу поводом обиљежавања 40 година од одласка овог књижевног великана из Хашана.

У оквиру сајма одржано је књижевно вече “Сјећање на Ћопића” уз учешће писаца Милосава Тешића, Ранка Рисојевића и Владимира Кецмановића. На програму су такође били панели “Стваралаштво Бранка Ћопића за дјецу и младе” и “Колико је Ћопић данас заступљен и шта најчешће данас читају дјеца и млади?”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.