Барду из Голеша за осамдесети рођендан

БАЊАЛУКА - Књижевна заједница "Васо Пелагић" из Бањалуке протекле седмице објавила је књигу "Поменик Ђуро Дамјановић" у којој су сабрани поетски, прозни и новински текстови Ђуре Дамјановића, али и текстови о Дамјановићу.

Књига је објављена поводом 80 година од рођења Ђуре Дамјановића (1945 - 2009), а приредили су је књижевници Ранко Прерадовић Деда и Видосав Ђурђевић, који су са крајишким бардом дијелили и сарадњу и пријатељство. У поговору књиге стоји да они ни изблиза не настоје да му се одуже, већ имају само једну жељу, да додатно истакну снагу и љепоту његовог књижевног језика.

- Напротив, као његови дружбеници и познаваоци, завичајци, а изнад свега поштоваоци, желимо овим издањем само мало освијетлити ту величину и величанственост овог надасве дивног влашића са неба са змијањских страна који је, гле чуда, баш то своје завичајно Змијање дизао до највиших висина умјетничког поимања - пишу приређивачи књиге.

Оба аутора истичу да књижевна и наша јавност уопште, још чекају изабрана и сабрана дјела Ђуре Дамјановића, што би био посао озбиљног издавача.

- Шестог маја, на Дан св. Ђорђа, побједника аждаје, средином овога вијека, то јест године 1945, а у недјељу, заједно са зором и веселим птичјим хором са крајкућног јасена дошао сам послије деветомјесечног путовања до свијета. А све се десило више лијепе Бање Луке, у селу Голешима, кроз које протиче мала једна ријека по имену Сутурлија, плава вена завичаја, из чије обале ничу врбе и јове и успомене - писао је својевремено Дамјановић у аутобиографском тексту "Моја прича о мени", који је у поменутој књизи објављен одмах након предговора.

Сам предговор је написао Никола Поплашен, бивши предсједник Републике Српске, универзитетски професор и кућни пријатељ Ђуре Дамјановића.

- Лепо си написао: успети у животу после смрти нимало није лако. А успех у животу зависи од успеха после смрти. Иначе, самоуспети у животу само за живота није успех у животу. А много су се огрешили о твој живот. И те грехе ваља исправити ради њих, ради нас, а не кобојаги ради твог живота после смрти. Знам, драги Ђука, да си ти опростио свима. А ти ниси чинио зло никоме и никада па ти се нема шта опростити - записао је Поплашен.

У књизи је први пут објављен и интервју са писцем који је вођен деведесетих година прошлог вијека, када је Ђуро, како стоји у "Поменику", из Београда "побјегао" у Бањалуку. Интервју је водио Ранко Прерадовић и он је, како је наведено, био намијењен и послат листу "Ослобођење", гдје никада није објављен. 

У дјелу "Поменик Ђуро Дамјановић" објављен је и дио критике о пишчевој књизи "Једнодневни дневник", коју је првобитно у НИН-у 2. децембра 1984. године објавио Игор Мандић, једно од највећих имена књижевне критике и књижевности у региону.

- Најбољи је први дио књиге, наиме, путовање возом од Београда до Задра, при чему се приповједач или записничар понаша као равнодушна камера. Он путује по соби купеу воза, који се креће, проматра сапутнике и зури кроз прозор. Добром ритмизацијом одломака, као и њиховом унутрашњом организацијом, Дамјановић постиже готово аудио-визуелни дојам путовања. У осталим дијеловима књиге приповједач се кроз прозор дневника још више нагиње према стилистичким поступцима "новог романа", постижући ону објективност гледања која може бити само ограничено привлачна. Но, увођењем фактографских елемената, тј. имена особа из јавног и приватног живота он донекле растаче такав "отуђени" стил, постижући завидну цјеловитост прозе која се још само условно може назвати романом - записао је Мандић.

Из Мандићевог записа генерално, као и из аутобиографских записа Ђуре Дамјановића, чак и они који досад нису читали Ђурину поезију и прозу могу закључити да се снага његове књижевности огледа у језику. О томе је писао и Ранко Прерадовић Деда у једном од многих текстова о Дамјановићу.

- Велики и вјечити путник у јединственом кругу. Проза и поезија су га окивали у себе, а промишљање и есејистика добро долазили да се лакше дише, док је језик, заправо, овај српски, његово рођење и постање. И свих двадесетак књига, колико је објавио, темеље се у том језику - записао је Прерадовић. 

Књига има 118 страна, уредник је Миладин Берић, рецензент Драго Врућинић, а насловна страна и прелом су дјело Синише Видаковића.

ПРИЗНАЊА

Нова књига је наставак серије признања за дјела покојног Дамјановића, који је за живота био доста скрајнут, а чији је књижевни траг оставио огроман утицај  на новије генерације умјетника.

Издавачка кућа Српска књижевна задруга из Београда прије двије године објавила је књигу изабраних прича Ђуре Дамјановића "Голимјесто". Удружење књижевника Републике Српске прије коју годину обновило је награду са његовим именом, а режисерка Милана Мајар снимила је прошле године филм и мини-серију о њему под називом "Магла у рукама".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.