Алис Манро добила Нобелову награду за књижевност
Стокхолм - Канађанка Алис Манро добитник је овогодишње Нобелове награде за књижевност, саопштила је Шведска академија у Стокхолму, јавиле су агенције.
Награда, осим престижа, доноси и осам милион шведских круна (1,2 милиона долара). Како је саопштено, Алис Манро је "господар савремене кратке приче", жанра који је до сада био ријетко награђиван овом престижном наградом. Позната је и као "канадски Чехов". Манро (1931) спада у водеће канадске приповједаче, а по оцјенама критике, једна је и од најзначајнијих савремених књижевника. Објавила је десет збирки приповједака, као и роман "Животи дјевојака и жена".
Алис Манро јуче је изјавила да је "била веома изненађена и одушевљена" када је сазнала да је добила Нобелову награду за књижевност.
- Да, знала сам да сам у трци, али никада нисам ни помислила да ћу је освојити - казала је у телефонској изјави за канадску телевизију CBS.
Она је испричала да ју је пробудила њена кћерка са вијешћу да јој је Шведска академија додијелила престижно признање.
Шансе да добије награду, Манро је, како је рекла, увијек доживљавала као "један од оних пуких снова" који "могу, али се скоро никад не остваре".
За збирке приповједака три пута је добијала награду "Гавернор", најпрестижније књижевно признање у Канади. Године 2009. за животно дјело је одликована међународном Букеровом наградом.
Прву књигу Алис Манро на српском језику, збирку приповједака "Бјекство", објавила је "Агора", која је српској публици прије три године представила и роман "Животи дјевојака и жена".
Једно од најупадљивијих својстава њених прича је радња смјештена у мала мјеста југозападног Онтарија. Слично као у дјелима Вилијема Фокнера и Фленерија О'Конора, јунаци долазе у сукоб са ускогрудим схватањима средине и супротстављају се дубоко укоријењеним традицијама.
Та конфронтација, међутим, у овим причама најчешће остаје невидљива, затомљена у свијести главних јунакиња (жена у преломним годинама живота, различитог поријекла и образовања), док приповједачку тензију генерише однос између привидно непомућеног тока стварности и стремљења ликова из прича. Алис Манро је 13. жена која је добила Нобелову награду за књижевност.
У медијима и на кладионицама највеће шансе за "Нобела" за књижевност имао је јапански писац надреализма Харуки Муракамија. Одмах из њега били су Алис Манро, америчка књижевница Џојс Керол Оутс и мађарски писац Петер Надаш. Иако избор лауреата ове престижне награде готово увијек приреди изненађење, ове године то није био случај, када је ријеч о Алис Манро. Занимљиво је и да Нобелов комитет има дугу традицију додјељивања награде писцима који су уједно и јавне личности (као што је Марио Варгас Љоса) или који подржавају разне љевичарске идеје (попут Харолда Пинтера и Дарија Фоа). Зато су неки предвиђали да ће овогодишња награда отићи у руке канадској ауторки Маргарет Атвуд, која се у својим дјелима бави феминистичким темама, а позната је и као активиста за заштиту околине. Прошлогодишњи добитник Нобелове награде за књижевност био је кинески романописац Мо Јан.
Боб Дилан
Међу овогодишњим кандидатима за "Нобела" за књижевност био је и Роберт Ален Цимерман, познатији као Боб Дилан. Он је и име најпознатије широј свјетској публици пошто је ријеч о 72-годишњем музичару, који је био изузетно утицајна фигура у поп култури и контракултури шездесетих година прошлог вијека. Био је фаворит за освајање награде и 2011. године. Цијењен је због својих поетских текстова који су имали политички, друштвени, филозофски и књижевни утицај.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
