Oскари за Гравитацију и 12 година ропства

„Ово је ноћ у којој је заиста све могуће. Као прво, могуће је да главну награду добије филм '12 година ропства'. Као друго, могуће је да сте сви расисти уколико не буде тако", нашалила се у свом збаваном, уводном говору водитељка 86. церемоније додjеле Оскара, америчка комичарка Елен Деџенерис.

Испоставило се да је била у праву, на додјели Оскара заиста је све могуће. Могуће је да оборите рекорд у категорији најретвитованије фотографије икада, могуће је да поједете парче пице са Мерил Стрип и Бенедиктом Камбербачом, могуће је и да се саплетете по ко зна који пут, баш као Џенифер Лоренс.

А могуће је и да предвидите већину побједника, јер је списак коначних добитника скоро идентичан оном који већ данима кружи по медијима. Зато се чини прилично невјероватним да додјела Оскара не изазива више пажње међу кладионичарима. Уколико би се само мало боље упознали са „тематиком и проблематиком", извукли би више новца него клађењем на спортске резултате.

Него... Упркос техничкој савршености „Гравитације" и шарму „Америчке преваре", награду за најбољи филм однијела је потресна, робовласничка драма „12 година ропства". Емотивно исцрпљујућом причу о човеку који је успео да побјегне из ланаца ропства, да би га окрутном игром судбина поново вратила у исте, талентовани редитељ Стив Меквин освојио је наклоност критике па и чланова Академије.

Изненађење је ето можда било то што је преузимајући Оскаре публици прво захвалио Бред Пит, али је он као један од продуцената филма само искористио тренутак и потом најавио Стива Меквина.

„Покушаћу да вам не досађујем превише", казао је Меквин на почетку свог говора, свјестан да цијела филмска јавност скоро три и по сата чека на „узбудљиву" завршницу церемоније. Са подужим списком у руци, показујући да је сасвим сигурно и он био унапред спреман да прими признање, Меквин је почео да ниже имена свих својих сарадника који су му помогли при раду на филму. Како је казао након бројних захвалница, своју награду посвећује свим људима који заслужују да живе, а не да преживљавају, закључивши да је ово уједно и „Оскар за све нас модерне робове".

Освојивши скоро па сваку награду за режију ове сезоне, Алфонсо Куарон био је сасвим сигуран, и како се испоставило, прави избор за побједника у категорији најбољих режисера. Његова „Гравитација" у биоскопе прошле године ушла је без велике рекламе и најава, да би захваљујући одличним критикама убрзо привукао пажњу великог броја гледалаца.

Са Оскаром за „Гравитацију", Куарон је постао први редитељ из Јужне Америке који у својој каријери може да се похвали овим признањем. Било је очекивано и да „Гравитација" тријумфује у свим техничким категоријама, сасвим оправдано, јер је филм између осталог хваљен и због своје изванредне прецизности у приповедању о борби астронауткиње Сандре Булок да се врати на Земљу.

„Добро је што се све овако десило, јер смо филм веома дуго снимали. Да није све овако испало, баш бисмо изгубили вријеме", нашалио се Куарон.

Оскара за главну женску улогу добила је, без икаквог изненађења и уз сваку заслугу, глумица Кејт Бланчет за портрет емотивно разорене жене у филму „Несрећна Џасмин" Вудија Алена.

„Ова награда јесте насумична и субјективна", признала је Бланчет, „Али ми много значи. И ово је била одлична година за глумице. Ејми, све што ти радиш је сјајно, али твоја глума у 'Америчкој превари' је изванредна. Мерил, шта да ти кажем. Сандра, могла бих да те гледам у том филму до краја живота! Џулија Робертс, хаштаг 'ето ти га', знаш о чему говорим. И Џуди Денч, каква је то само каријера."

Бланчет је захвалила и редитељу филма Вудију Алену, као и својој матичној позоришној кући из Сиднеја гдје је научила најважније ствари о глуми. Она је искористила прилику и да подсјети свијет на то да жене и даље могу да снимају добре филмове, и то филмове који зарађују, као што је случај са номинованим глумицама.

Ни додељивање Оскара Метјуу Меконахију за глумачку трансформацију у филму „Пословни клуб Далас" није представљало никакво изненађење, иако је категорија за главну мушку улогу важила носила ознаку потенцијалног изненађења. За разлику од његовог инспиративног говора о инспиративним херојима, његов колега из филма, Џаред Лето, награђен за најбољу споредну мушку улогу, уз велику захвалност мајци са којом је дошао на додјелу награда, одржао је и политички актуелан говор.

„Награду посвећујем и свим сањарима у Украјини и Венецуели. Ми смо овдје и док се ви борите да остварите своје снове, размишљамо о вама вечерас. Ово је такође и за 36 милиона људи који су изгубили битку против сиде", казао је Лето осврнувши се на радњу филма „Пословни клуб Далас".

„Када погледам ову статуу, она ме подсјећа на свако дијете, јер одакле год да долазите, треба да знате да ваши снови вреде", казала је Лупита Нијонго, глумица кенијског поријекла, добитница Оскара за најбољу споредну женску улогу. Дубоко потресан портрет робиње у филму Стива Меквина „12 година ропства" донио је овој младој звијезди први номинацију, али и прву награду коју су многи прије додјеле већ послали у руке Џенифер Лоренс (Америчка превара).

Након што је Елен Дежерис у шали испрозивала холивудске звијезде, тврдећи да су снимили стотине филмова иако имају свега укупно четири године факултетског образовања, Нијанго је у захвалници са поносом посебно истакла и своју класу са Школе филма на Јејл универзитету.

Италијански редитељ Паоло Сорентино захвалио је Мартину Скорсезеу, саставу Talking Heads, Риму, Напуљу, породици и свима који су га инспирисали да сними, сасвим је сигурно, ремек-дjело италијанске кинематографије, филм „Велика лепота", који је проглашен најбољим филмом ван енглеског говорног подручја.

Иако је међу овогодишњим номинацијама велики број филмова био заснован на истинитим догађајима, живот се посебно поиграо са остварењима докоментарног жанра који су награђени Оскарима.

Најбољим краткометражним документарним филмом проглашено је остварење „The Lady in Number 6: Music Saved My Life ", које говори о невjероватној Алис Херц Сомер. Са својих 109 година живота, она је била најстарија пијанисткиња на свијету, али и најстарија особа која је преживјела Холокауст. Нажалост, преминула је свега неколико дана прије додјеле Оскара.

Када су дугометражни документарци у питању, упркос позитивним предвиђањима у корист филма „The Act of Killing", награду је однеио филм „20 Feet From Stardom". Ријеч је о документарцу који открива све тајне често занемарених пратећих вокала, људи који су у великој мјери задужили популарну музику. Уз Моргана Невила и Кетрин Роџерс, ауторе филма, на сцену се попела и једна од пјевачица чија прича покреће филм, али не и трећи редитељ Џил Фризен, који је преминуо неколико седмица прије премијере филма на фестивалу Санденс.

Прошлих година Академија је муку мучила са категоријом чуваном за најбоље оргиналне пјесме писане за филмове, тврдећи како свега мали број тих нумера успијева да се повеже са широм публиком (због чега су недавно уведене нове, ригорозније мјере за одабир номинованих пјесама). Зато је ове године свечана церемонија прштала како од хитова, тако и од добре музике и музичких звијезда.

Фарел Вилијамс је пробио музички лед са хитом „Happy", пjесмом из филма „Грозан ја 2", а цијела изведба била је вриједна пажње, ако не због одличне пјесме, онда бар због његовог шешира који добија све већи број фанова на интернету, али и непредвиђеног плесног тренутка са Мерил Стрип, сувереном краљицом Холивуда. Карен О је пружила своју меланхолично романтичну мјесечеву сонату изводећи акустичну верзију пјесме „Moon Song" из филма „Она", док су чланови бенда U2 извели пјесму „Ordinary Love" из документарца „Mandela: Long Walk to Freedom“.

Оскара је ипак однела песма „Let it do" коју су за филм „Залеђено краљевство" написали Кристен Андерсон Лопез и Роберт Лопез, а извела ју је Идина Мензел. Класична дизнијевска пjесма, раскошна и емотивна, учинила је да њен ауторски тандем постане први пар који је уз раније освојене награде Греми, Тони и Еми, сада освојио и Оскара.

Првог Оскара за најбољи анимирани филм добио је најзад и студио Волта Дизнија, и ту управо за филм „Залеђено краљевство" који потписују Џенифер Ли, Крис Бак и Питер дел Веко.

Дах оскаровске класике унијела је Пинк која је, овога пута без себи својствене акробатике, извела пјесму „Over the Rainbow" у част филма „Чаробњак из Оза", снимљеног пре 75 година, док је у част преминулих филмских умjетника Бети Мидлер отпевала песму „Wind Beneth My Wings ". Као и ранијих година, бројним коментаторима на интернету засметао је изостанак помена појединих глумаца, а овога пута најуочљивије је било заборављање Дениса Фарине.

Премда међу добитницима није било изненађења, водитељка Елен Деџенерис потрудила се да забави публику током вишечасовне додјеле. Збијала је шале са већином номинованих глумаца и глумица, наручивала десетак пица за изгладњеле звијезде, а потом им, фер и поштено, тражила да плате поруџбину достављачу пице. Испоставило се да звијезде са собом не носе много новца, бар не када иду на додјелу Оскара.

Такође се испоставило и да звијезде још увијек гледају у дисплеј телефона када се фотографишу, а не у камеру. То се јасно види на најретвитованијој фотографији икада, снимку који је настао на идеју Деџенерис, а на којем се види десетак глумачких величина како уживају у најопуштенијем тренутку додјеле.

Испоставило се и то да се у Холивуду не мења много тога. Осим што је на самом почетку церемоније „предвидјела" да ће „12 година ропства" однијети награду за најбољи филм (и да не, Холивуд није расистички обојне), Деџенерис је и веома лијепо приметила да је скоро све исто као и када је водила додјелу награда прије седам година.

„Ствари су се баш промјениле", нашалила се она. „Прошли пут кад сам била овде Кејт Бланчет је била номинована, Леонардо Дикаприо је био номинован, Мартин Скорсезе је био номинован. Све је било тааако другачије."

24. ВИЗУЕЛНИ ЕФЕКТИ - "Гравитација", Тим Вебер, Крис Лоренс, Дејвид Ширк, Нил Корбулд

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.