Ненад Благојевић за „Глас“: Глума занат који обликује човјека

Занимљиво, ова је серија јако гледана, наиме послије завршетка прве сезоне репризирана је на каналу РТС драма, тако да су је гледаоци могли видјети у више термина. Имао сам једну мању ролу и у првој сезони, онда су ме познаници стално испитивали када ће бити сљедећа и хоћу ли играти у њој јер, им је баш занимљива тема.

Рекао је ово за "Глас Српске" глумац Ненад Благојевић поводом његове улоге Горана у гледаној серији "Бранилац", која се емитује ових дана. Бијељински умјетник каже да се ради о човјеку из радничке класе, који покушава да спаси пријатеља од погрешних одлука.

- Што се тиче треће сезоне и улоге Горана коју је играла моја маленкост, немам пуно да кажем, човјек из радничке класе, који покушава да савјетује свог млађег колегу да не направи животну грешку, да не "спојлујем" даље, што би млађа популација рекла - рекао је Благојевић.

ГЛАС: У питању је врло специфичан трилер жанр тзв. "истинити злочин", рађен према стварним злочинима, јако популаран у свијету, код нас релативно нов. Колико је теже у глумачком погледу прићи карактеру и заплету, кад се зна стварана предисторија случаја?

БЛАГОЈЕВИЋ: Веома је занимљиво играти стварне ликове или људе који су постојали, ући у њихове мисли, осјећања. Како им је било у тим тренуцима? Зашто су се одлучили да ураде то што су урадили, конкретно да направе злочин? Генерално, јако сам велики филмофил, обожавам све жанрове, али су ми примарни они који су засновани на истинитим догађајима и једноставно те филмове одгледам у даху.

ГЛАС: Одрасли сте у окружењу које је гајило велику љубав према позоришту, завршили сте глуму као члан прве генерације Академије умјетности, када је позориште у Бијељини живјело само у сновима његових поштоваоца. Глума је у Вашем случају била једна врста судбинске неминовности, али и јако храбар потез, с обзиром на околности.

БЛАГОЈЕВИЋ: Мој покојни отац се аматерски бавио глумом, тако да сам као мали стално био у позоришту и присуствовао стварању представа. Захваљујући томе сам вјероватно негдје у подсвијести имао жељу да се бавим глумом. Наравно, много година касније, 2006. године отворена је академија у Бијељини и без икаквог ранијег искуства одлучим да одем на пријемни и да покушам. Мислим чак да ме то неискуство и уписало на академију! Као неисписан лист папира кренеш у нови животни изазов и обликујеш се како треба.

ГЛАС: Ваша глумачка генерација је у великој мјери Бијељину и ГП "Семберија" ставила на позоришну и умјетничку сцену региона. Колико је било тешко изборити позицију за један нов театар, који долази изван регионалних центара и како Вам данас дјелује позиција у којој се налази Ваш матични театар?

БЛАГОЈЕВИЋ: Мислим да смо много постигли за мало времена, постојимо тек пет година, а имамо више од 20 премијера, наравно, увијек може више и боље. С обзиром на то да сам завршио факултет 2010, а да је позориште основано тек 10 година послије, велики вакуум је ту био. Али има градова који немају ни дом омладине, а камоли позориште. Треба бити задовољан.

ГЛАС: Недавно сте имали извођење јако интересантне представе "Срце више није моје" у режији Ивана Петровића. У представи се користе дијелови традиционалних пјесама у извођењу Амире Медуњанин. Врло занимљиво и примамљиво за гледаоце, једне нетипична севдах-представа, лакша или тежа за глумачки ансамбл у односу на класичнији позоришни репертоар.

БЛАГОЈЕВИЋ: Мислим да је "Срце", што га колегиница Мирна Јовановић и ја жаргонски волимо звати, баш најкласичнија представа на нашем репертоару, драма о двоје несрећних људи које живот раставља, ту драму, тугу и сјету за прошлим временима употпуњује Амира својим гласом. Јако лијепо укомпоновано и јако емотивно, зато многи послије представе изађу уплакани.

ГЛАС: Сарађивали сте као млад човјек у култној панк опери "Дом за вјешање" са великим Емиром Кустурицом. Колико је овај врло специфични пројекат утицао на Вас и шта млад умјетник може научити од режисера калибра Кустурице?

БЛАГОЈЕВИЋ: То је било јако давно чак и за мене, прије 15 година. Велико име и још веће искуство за тада младог глумца и тек свршеног студента. Један од највећих пројеката за мене, али буквално мислим на масивност, више од 500 учесника, глумаца, пјевача, музичара, плесача, играча и наравно животиње које се појављују у свим Кустуричиним пројектима (смијех). И на крају свега изађеш пред 4.500 људи у Центру "Сава". То је Кустурица.

ГЛАС: Глума као чаробан занат умногоме умије да прескочи границу те да додирне умјетничке висове. Лаички, она заиста много од човјека-глумца тражи, али и јасно даје. С данашњег становишта колико Вас је глума промијенила као човјека-умјетника?

БЛАГОЈЕВИЋ: Мене, много! Не знам за остале, али ја много више радим на себи, ово је занат као и сваки други. Код осталих заната развијаш само одређене способности, а у глумачком занату радиш стално на себи, читаш много, физички мораш бити спреман, гласовно, пјевачки...

ЖЕЉЕ

ГЛАС: Да ли имате ускоро нешто на умјетничком плану што би могло да обрадује нашу публику, можда нека нова представа или неко ново појављивање пред камерама?

БЛАГОЈЕВИЋ: Управо почињемо да радимо на новој представи, у питању је "Зла жена" Јована Стерије Поповића. Имате ексклузиву, још није објављено нигдје да радимо нови пројекат. Не могу ништа више рећи, јер су тек у току пробе читања. Што се тиче снимања и неких других пројеката, за сада немам ништа у плану. Мада ми је жеља да Бијељина има своју независну продукцијску кућу, која би бијељинске умјетнике смјестила раме уз раме са Бањалуком и Београдом. Самим тим бисмо могли да снимамо серије, филмове, ситкоме, итд. Што да не, имамо градско позориште, позориште за дјецу, ово би био корак даље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.