"DDays 2025": Кључне теме за будућност банкарског сектора

БАЊАЛУКА - Пета конференција „DDays 2025“:, под називом "Утицај актуелних измјена регулаторног оквира и глобалних геополитичких трендова на пословање банкарског и микрокредитног сектора", у организацији БАМ Консулта одржана је данас у Бањоалуци и бавила се кључним темама које обликују финансијски сектор Босне и Херцеговине, али и глобална тржишта.

Гувернерка Централне банке Босне и Херцеговине Јасмина Селимовић у уводном говору указала је на изазовно вријеме у којем се налазимо и да су конференције овог типа добра платформа да се дају приједлози како ријешити проблеме и превазићи изазове.

У Ливе интервиеw-у је истакла да је банкарски сектор у БиХ стабилан и усклађен са европским регулативама, али да је потребно и да други сегменти економије и финансијског сектора раде више на усклађивању прописа.

„Централна банка Босне и Херцеговине је израдила стратешки план за период 2025-2027. година којим смо предвидјели модернизацију, дигитализацију и да постанемо институција коју ништа не може да изненади“, истакла је Селимовић.

Указала је да БиХ недостаје Фонд за реструктурирање који би помогао банкама када дођу у неку врсту кризе и да је оснивање тог фонда задатак који се налази пред БиХ.

Поручила је да ће Централна банка до краја ове године настојати да заврши све процедуре како би БиХ ушла у СЕПА, што ће значити јефтиније прекограничне трансакције за грађане и привреду. Што се тиче система ТИПС, који се односи на инстант плаћања у земљи, Селимовић је рекла да се спроводе активности и да би након тестне фазе примјена могла да почне идуће године.

Финансијску писменост у БиХ је оцијенила недовољном, наголашавајући да Централна банка спроводи активности са школама, али да је неопходно да се и банке и просвјета укључе више што се тиче финансијског описмењавања становништва.

Електронски новац у Републици Српској -12 мјесеци послије!

Помоћник министра финансија Републике Српске Сњежана Рудић рекла је да је, након доношења Закона о електронском новцу, законски оквир употпуњен подзаконским актима и да је издата прва лиценца издаваоцу електронског новца.

Прву лиценцу добила је компанија Аирцасх, а Удо Мüллер, ЦЕО Аирцасх ГМБХ, захвалио се Агенцији за банкарство Републике Српске на доброј сарадњи током процеса лиценцирања. Процес је оцијенио захтјевним, али је истакао да им је помогло искуство које већ имају у ЕУ. „Веома је важно да имамо даљњи дијалог с регулатором“, рекао је Мулер и додао да се ради на прилагођавању Аирцасх производа и апликације домаћем тржишту како би се почело с оперативним радом.

Борис Мајсторовић, директор, Дигитал Монеy Трансфер д.о.о. (Лова), Бања Лука, рекао је да чекају на лиценцу и да су се припремали за тај процес желећи да раде по највишим регулаторним стандардима. „Имамо план повећати мрежу сарадника, трговаца и других партнера, телеком оператера, осигуравајућих друштава. Лова је тренутно у топ 10 финансијских апликација у БиХ“, казао је Мајсторовић.

Александра Марић-Шћепановић, директорица сектора развоја, ПаyСпот д.о.о. Нови Сад, указала је да банке често финтецх рјешења виде као конкуренцију, али да једни без других не могу и да је неопходно да сарађују. „Различита је и регулатива у регији, треба преузимати добра искуства, на примјер, инстант плаћање је у Србији изузетно добро прошло и користи се“, истакла је она. 

Дигитализација финансијског сектора

На панелу о дигитализацији, вицегувернер Централне банке БИХ Емир Куртић истакао је да је ЦБББиХ посвећена свим процесима, првенствено омогућавању СЕПА и ТИПС услуга. „Посљедњи смо у регији што се тиче СЕПА, требамо се пробудити“, поручио је и додао да важну улогу има и увођење електронског потписа чија се имплементација треба убразати.

Миле Тодоровић, члан Управе, ЦМО/ЦОО, Аддико Банк а.д. Бања Лука, рекао је да по питању дигитализације мијењају и банке, али и да треба мијењати свијест клијената у вези са потребом увођења нових производа.

Мартин Маврич, члан Управе, ЦИО/ЦОО, НЛБ банка а.д. Бања Лука, додао је да се људи тешко навикавају на промјене, било да је у питању традиционално или дигитално банкарство. „Млађи лакше прихватају промјене, али непходна је и зрелост тржишта. НЛБ Банка је унаприједила и унапређује своје дигиталне канале за комуникацију и услуге. Важна је и сигурност и да банка јача интерне процедуре“, казао је Маврић.

О дигиталним рјешењима говорио је и Златко Дубљанин, извршни директор, ЕИМ д.о.о. Београд, истакавши да је регулаторни оквир један од најважнијих сегмената, затим инфраструктура и аутоматизација процеса и едукација корисника, ако се жели ићи ка већој дигитализацији финансијског сектора. 

Зоран Ђурић, декан, Електротехнички факултет Универзитета у Бањој Луци је указао на неопходност појачане безбједности у свијету у којем су цyбер напади све сотисфициранији. „Безбједност не можете да купите, то је процес у који мора да се улаже годинама“, поручио је Ђурић.

ЕСГ у финансијском и реалном сектору економије БиХ:"Ми смо ОК, а ста је са нашим партнерима"?

Милош Грујић, Аудит Манагер, Грант Тхорнтон д.о.о. Бања Лука, одржао је уводно предавање појашњавајући како су финансијске институције предводници имплементације ЕСГ критеријума у свом пословању, али и да ли је за успјешно пословање банака и микрокредитних институција одржива стратегија која добављачима и клијентима намеће потпуну и брзу примјену ЕСГ критеријума.

У форми ФИРЕСИДЕ ЦХАТ-а о овој теми, поред Грујића, говорили су и Едис Ражаница, директор, Удружење банака Босне и Херцеговине и Саша Тривић, потпредсједник, Унија послодаваца Републике Српске, Бања Лука.

Грујић је поручио да је у БиХ пракса да се нешто примјењује тек онда када се законски пропише као обавеза, али и да тржиште може значајно да убрза одређене промјене. „Ако банке дају мање камате привреди која имплементира ЕСГ стандарде, привреда ће се томе прилагодити“, навео је као примјер Грујић.

Тривић је истакао да много зависи и од тога колико ће се држава, односно њене институције укључити у промовисање и захтијевање примјене ЕСГ стандарда.

Ражаница је истакао да није питање да ли ће, већ када и како ће сви примјењивати ЕСГ стандарде, поручујући да ће они који се прије прилагоде бити у предности и конкурентнији.

Инвестирање у ери глобалног "РЕресета"

Како инвестирати у новим геополитичким и унутрашњим околностима? Како утичу одлуке ЕЦБ и ФЕД-а на глобалне токове капитала? Злато, некретнине, депозити, хартије од вриједности, криптовалуте….. Избор је велики, али како направити идеални инвестициони портфолио?

Зоран Вученовић, извршни директор, ДУИФ WВП Фунд Манагемент а.д. Бања Лука, истакао је да је важно диверзификовати портфолио, али да препоручује да се један дио улаже у акције највећих свјетских компанија. „Дугорочност је најбоља што се тиче акција, без обзира на кризе, стрпљење је кључна ствар“, рекао је Вученовић.

Јасна Пејовић, ЦЕО, стартуп Флоурисх, Подгорица, објаснила је шта носи улагање у стартупе и какви су ризици, али и прилике на тржишту ако стартуп постигне успјех.

Армин Талић, Xyллион д.о.о. Сарајево, казао је да се инвестирање у некретнине у регији може оцијенити као једна од најбољих врста инвестирања. „То је врло стабилна инвестиција, цијене некретнина расту, поврат се остварује кроз изнајмљивање“, додао је.

Владимир Поточки, предсједник Управе, Голдман Графф д.о.о. Ријека рекао је да је раст цијена злата скоро увијек одговор на друга дешавања, а тренутно на инфлацију и каматне стопе. „Уласком у Европску унију у Хрватској се повећало инвестирање у злато. У БиХ је проблем ПДВ на инвестицијско злато“, истакао је Поточки.

Никола Клак, директор, Дигитал Ассет Манагемент – БЦX, Бања Лука осврнуо се на инвестиране у криптовалуте које су врло волатилне, али је истакао и да је Битцоин имовина која биљежи највеће приносе. „Његова вриједност ће расти јер ће га бити све мање. Међутим, као и претходни говорници, сложио би се да је важно диверзификовати улагање“, поручио је Клак и најавио да ће БЦX ускоро понудити на својој мјењачници и берзи двије нове криптовалуте.

"Панел регулатора"- актуелно стање и планови за унапређења регулаторног оквира финансијског сектора

Марко Видаковић, вицегувернер, Централна банка Босне и Херцеговине, Сарајево, истакао је да је банкарски систем стабилан, ликвидан и да депозити расту. Указао је на слабу финансијску писменост становништва и неопходност њеног унапређења.

„Све банке на стрес тестовима пролазе и сарадња је јако битна како би стабилност задржали и даље“, рекоа је Видаковић.

Сњежана Рудић, помоћник министра финансија Републике Српске, Бања Лука, истакла је да банке немају тешкоћа у примјени законске регулативе, подсјетивши их да се треба да наставе да се одговорно односе према депозитима, да буду транспарентнији у пословању, јер су депозити „јавно добро“.

Срђан Шупут, директор, Агенција за банкарство Републике Српске, Бања Лука, додао је да банке имају одговорност да управљају ризицима, али и да је то одговорност и регулатора. „Мјере које смо донносили су се показале ефикасним и сектор је стабилан и отпоран. Адекватност капитала  је високо изнад прописаног минимума од 12 одсто“, казао је Шупут.

Његов колега Јасмин Махмузић, директор, Агенција за банкарство Федерације Босне и Херцеговине, Сарајево се сложио да без сарадње и заједничког дјеловања нема резултата. „Мјере које смо доносили када су камате у Европи расле су дале одличне резултате, ми данас имамо камате које су на нивоу из 2019. године“, истакао је Махмузић. Што се тиче прописа, нагласио је неусаглашеност појединих прописа међу ентитетима, за шта је изразио наду да ће бити промијењено.

Окупљање је кључно

Директор БАМ Цонсулт Раде Шегрт рекао је да је ДДаyс конференција која већ пет година окупља кључне играче у банкарском и микрокредитном сектору и бави се тема од суштинског значаја. „Посебну пажњу посвећујемо прећању промјена у регулативи и регулаторима који брину о стабилности система, посебно у нестабилним временима којима свједочимо“, рекао је Шегрт који се захвалио спонзорима и институционалним покровитељима на учешћу и подршци конференцији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.